Zarada na mobilnom otpadu

Svaki čovek u toku života iskoristi i baci čak tri tone razne elektronske opreme.

I pored toga što je retko koji mobilni telefon teži od sto grama, a laptop od tri, jedan od najvećih problema današnjice je njihovo bacanje u đubre. Prema najnovijim procenama, naime, čovek u toku svog života „napravi i ostavi za sobom” čak tri tone ovog otpada, zatim svake godine u Evropi se prikupi čak šest miliona tona takvog otpada, a na Starom kontinentu utroši milijardu i po dolara na recikliranje tih proizvoda. Pored mobilnih telefona i kompjutera, u ovu grupu spadaju veliki i mali kućni aparati, televizori, video-kamere, uređaji za rasvetu i električni alati, kao i dečje igračke.

Kolike su razmere ovog problema vidi se po tome što je u svetu 2004. godine zamenjeno 422 miliona telefona i da se očekuje da će naredne godine vlasnike promeniti čak 891 milion ovih aparata. Slično se može reći i za kompjutere. Samo u Sjedinjenim Državama u proteklih 15 godina „van stroja” izbačeno je 500 miliona kompjutera.

Problem, međutim, nije samo u količini ovog otpada već pre svega u opasnostima po zdravlje ljudi i po prirodu. Hardi Šlajnic, konsultant za upravljanje otpadom elektronske opreme koji je nedavno na ovu temu održao predavanje u Privrednoj komori Srbije, kaže da se, recimo, u jednom personalnom računaru nalazi čak devet opasnih materija poput arsena, kobalta, kadmijuma ili antimona.

– Postoji gomila stare elektronske opreme i nigde nema tačnih podataka o njoj. Treba znati da ona sadrži toksine koji nisu u potpunosti istraženi. Ovakvih uređaja se godišnje u Evropi prikupi toliko da bi se napunila jedna kompozicija dugačka od Beograda do granice sa Mađarskom, otprilike oko 180 kilometara – izračunao je Šlajnic.

Nevolja je, pri tom, što je proizvođače teško naterati da se obavežu na dalju preradu ovog otpada, ali i potrošače da te proizvode šalju na reciklažu. Iskustvo jednog od pionira u ovom poslu Kolina Armstronga, vlasnika škotske kompanije „Grinet solušons grup” koja trenutno na tržištu vredi 50 miliona evra, pak, ukazuje da u tom poslu može i – da se zaradi.

Armstrongova firma je, recimo, nedavno postigla dogovor sa „Motorolom” da se prilikom kupovine svakog novog aparatima u kutiji nađe i „koverta-paket” za povraćaj starog. Reciklažu uređaja ne plaća „Motorola” već „Grinet solušons grup” kojoj se očigledno taj posao isplati. A da se isplati mogu da potvrde i ovi podaci: u sto kilograma bačenih mobilnih telefona 67 kilograma je plastika, na bakar odlazi 13,5 kilograma a na aluminijum 8,8. Procenjeno je da se u toj količini nalazi i oko 750 grama plemenitih metala.

U Nemačkoj se, inače, za tonu recikliranih mobilnih telefona dobija 5.850 evra, za njihove punjače 650 evra, dok je za tonu recikliranih baterija potrebno izdvojiti 780 evra. Najjeftinije su maske za mobilne, jer se za tonu ovakvih „recikliranih ukrasa” plaća 130 evra.

Saznajemo i da jedan od tri operatora mobilne telefonije u Srbiji namerava da od narednog meseca pokrene akciju otkupljivanja starih telefona, pa će i to nekima biti prilika za dobru zaradu. Naravno ukoliko prethodno kupe barem pola tone ovih aparata.