Rusija i Zapad: nova faza u odnosima

Okrugli sto pod pokroviteljstvom Međunarodnog kluba za diskusije "Valdaj" posvećen je ruskom izdanju knjige nemačkog politikologa Aleksandra Rara "Kuda će krenuti Putin? Rusija između Kine i Evrope.

Stručnjak: Aleksandar Rar – direktor Centra "B.Bajtca" pri Nemačkom Savetu za spoljnu politiku.

Posle predsedničkih izbora u Rusiji mnogi se pitaju kakvi će biti odnosi između Rusije i Evropske unije. Poznati nemački politikolog Aleksandar Rar je u Moskvi imao prezentaciju ruskog idzanja svoje nove knjige "Kuda će krenuti Putin? Rusija između Kine i Evrope". Autor daje prognoze o budućnosti Rusije i slika konkretne scenarije razvoja događaja. Da li će politika Rusije posle 2012. godine biti usmerena na zbližavanje s Evropom ili će Rusija ipak dati prednost Kini? Da li Rusija i Evropska unija imaju šanse za zajednički život u zajedničkom evropskom domu?

Knjiga je, po rečima autora, upućena ruskom i evropskom čitaocu. Evo kako počinje:

"Učiti Rusiju demokratiji je beznadežan poduhvat. Ova zemlja je previše ponosna da bi sedela u klupi. A ni Zapad nije baš primer za ugled. Međutim, Rusija ponovo jača. Posle finansijske krize ona poseduje veće valutne rezerve nego pre. Zapad potcenjuje Rusiju tvrdeći da više nije važna. Jednom je naslovna strana "Di Velt" izašla pod naslovom "Rusija nam više nije potrebna!" Lajt-motiv ove knjige glasi: "Zašto nam je Rusija potrebna!"

Želeo sam da u Nemačkoj pokrenem diskusiju, kaže autor, da li se pravilno ponašamo prema Rusiji i da li u Evropi uopšte postoji pravilan pristup Rusiji i istočna politika? Pre 20 godina EU i Rusija su dobile jedinstvenu šansu da grade zajednički evropski dom, koja nije ostvarena. Šta je uzrok tome: geopolitičke protivrečenosti, ekonomska konkurencija, odsustvo želje ruskog društva da se odrekne sovjetskog mentaliteta, kako neki smatraju? Ili je to trijumfalizam Zapada koji smatra da Rusija može postati deo Evrope samo ukoliko pristane na ulogu mlađeg partnera?

Aleksandar Rar sa žaljenjem konstatuje da se EU i Rusija sve više razilaze, Evropa naginje prema Americi zalažući se za transatlantsku saradnju, a Rusija menja vektor svoje politike prema Aziji i može postati lider novog evroazijskog saveza. Međutim, postoji niz razloga zbog kojih će  nam buduća saradnja biti životno neophodna, kaže Aleksandar Rar.

Uzmimo protivraketu odbranu. Svima nam ide u prilog zajednički rad u ovoj oblasti. Ja ovde, prirodno, ne delim američki pristup zato što je on usmeren na jačanje američkih interesa. Druga tema je međunarodni terorizam. Posle izlaska NATO iz Avganistana koji nije moguć bez pomoći Rusije treba stvoriti zajedničku strategiju za stabilizaciju regiona uz učešće Šangajske organizacije za saradnju. I treći momenat je energetska bezbednost. Umesto da prihvati Energetsku alijansu koju je Vladimir Putin ponudio još pre 11 godina u svom poznatom govoru u Rajhstagu na nemačkom jeziku Evropa stvara svoj kartel potrošača energetskih resursa. A Rusija će, osećajući da je ne puštaju na zapadno tržište, stvarati svoj kartel proizvođača gasa. I ovo takođe može dovsti do konflikta, kojih ne bi smelo da bude, uveren je stručnjak.

Ekonomija, priznaje Aleksandar Rar, ostaje glavni faktor međunarodne saradnje. Sad, kad se na Istoku pojavljuju novi giganti – Kina i Kazahstan, odgovor na pitanje kuda će krenuti Evroazijski savez, prema Aziji ili prema Evropi, zavisi od odnosa između EU i Rusije.