Kriza oko Sirije se zaoštrava

Članovi SB UN saslušali su u sredu izveštaj o delatnosti posmatračke misije u Siriji. Nije isključeno pri tome da će niz zemalja postaviti pitanje o vojnoj intervenciji u ovoj zemlji. Uoči predstojećeg zatvorenog zasedanja zemlje Zapada su usvojile koordinisane diplomatske mere protiv Damaska.

Kriza oko Sirije naglo se zaoštrila posle tragičnih događaja prošle nedelje u selu El-Hula u blizini Homsa. Većina poginulih Sirijaca bila je ubijena sa malog rastojanja, pretpostavlja se da su bili pogubljeni. Ostali su poginuli zbog artiljerijske vatre. Na nekim telima su pronađeni tragovi fizičkog nasilja, saopštio je predstavnik Vrhovnog komesara UN za ljudska prava. Anonomni lokalni stanovnici tvrde da su obračuni nad civilima delo ruku boraca provladinog odreda Šahiba. Damask, naprotiv, iznosi svoju verziju tragedije: armija je otvorila vatru na selo posle nadapa terorista islamista.

U utorak u telefonskom razgovoru sa specijalnim predstavnikom UN i Lige arapskih država Kofijem Ananom ministar inostranih poslova RF Sergej Lavrov pozvao je da se sprovede objektivna i nepristrasna istraga svih okolnosti događaja. U međuvremenu zamenik generalnog sekretara UN z amirovne operacije Erve Ladsus priznao je da misija nije u stanju da započne potpunu istragu. Uzrok je to što nema eksperata sudske medicine. Sve to pružilo je osnove Kofiju Ananu da prizna da je kriza u Siriji dostigla kritičnu tačku.

Posle klanice u El-Huli, Francuska, Nemačka, Italija, Španija, Bugarska, Velika Britanija, Austrija, Holandija, Švajcarska, Belgija, Australija, Japan, Kanada i SAD su objavili ambasadore ili privremene otpravnike poslova Sirije personama non grata. Šef ruske diplomatske misije u UN Vladimir Čižov izrazio je sumnju u efikasnost proterivanja diplomata. Lako je pokrenuti klatno konfrontacije, a teško je zaustaviti ga, podsetio je on.

Međutim, SAD, Australija, Francuska i Belgija sa sve većom verovatnoćom govore o mogućnosti strane intervencije u Siriji. U sredu na zasedanju SB UN oni će tražiti usvajanje rezolucije koja će dopustiti primenu sile protiv vlasti u Siriji na osnovu Povelje UN. Sedmo poglavlje predviđa mogućnost primene sile u slučaju pretnje po mir i aktova agresije, podsetio je sa tim u vezi ekspert Instituta za Istok RAN Aleksej Podcerob.

Korišćenje sile je moguće samo u dve varijente u skladu sa međunarodnim pravom. Ili kao samoodbrana, ili po odluci SB UN. U datom slučaju nema ni jednog ni drugog. Između ostalog, na međunarodno pravo Zapad vrlo malo obraća pažnju. Setite se agresije protiv Jugoslavije 1999. godine, napad na Irak 2003. i Libije prošle godine.

Rusija ne namerava da propušta u SB UN inicijative o stranom vojnom mešanju u poslove Sirije, izjavio je u sredu u Moskvi zamenik ministra inostranih poslova Genadij Gatilov. Rusija je uvek bila protivnik svakog spoljnog mešanja sirijski konflikt. To će samo pogoršati situaciju kako u samoj Siriji, tako i za region u celini, podvukao je diplomata. Sa tim se slaže i Peking, gde su potvrdili da se zalažu protiv svakog oružanog mešanja u stvari Sirije.