Drahma – strašilo za Balkan

Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj pravi odbrambeni krug oko Grčke na Balkanu, saopštava Fainenšl Tajms Dojčland. Između ostalog, dostignut je dogovor sa tri austrijske banke, velika finansijska investitora u regionu, o nepovoljnosti likvidnosti iz Istočne Evrope. To je, uverava Evropska banka za konstrukciju i razvoj, pomoglo da se spreči masovni odliv kapitala sa Balkana. Ali nije zaustavilo pad valute Srbije i Rumunije. Senka grčkog bankrotstva i prelaska sa evra na drahmu loše utiče na poslovnu aktivnost u regionu.

Strahovi nisu neosnovani: grčke banke drže u svojim rukama 15% osnovnog kapitala kreditnih organiazcija suseda. U apsolutnim ciframa udeo Atine iznosi 70 milijardi evra. Osnovne investcije su uložene u ekonomiju Bugarske, Rumunije, Makedonije, Albanije i Srbije.

Grčka kriza za region nije apstrakcija. Banke Grčke sve više obustavljaju izdavanje kredita realnom sektoru lokalne ekonomije i počinju da zatvaraju svoje balkanske filijale. Kako će se razvijati događaji posle parlamentarnih izbora 17. juna u Grčkoj niko ne može da predvidi. Govori Boris Frumkin, šef sektora za EU Ekonomskog instituta RAN.

Ocene su negativne i za zemlje koje nisu članice zone evra, ali su tesno finansijski povezane sa Grčkom. Pre svega to su Bugarska i zemlje zapadnog Balkana, gde su u poslednjih 20 godina grčke banke bile prilično aktivne i igraju veliku ulogu u finansiranju ekonomije tih zemalja. Pojavljuje se opasnost da spasavajući sebe od krize, grčke banke mogu da uzmu sredstva iz svojih filijala. I samim tim da pokrenu posebnu finansijsku krizu u ovim balkanskim zemljama. Nešto slično desilo se 2008. godine, kada su zbog složene finansijske sitaucije skandinavske zemlje povukle značjana sredstva iz banaka balitičkih zemalja i izazvale tamo opadanje ekonomije. Pošto su balkanske zemlje još manje stabilne u ekonomskom pogledu nego baltičke, posledice za njih mogu da budu vrlo složene. Sa druge strane, istovremeni prelazak na drahmu je nemoguć. Proces će trajati bar nekoliko godina. Za to vreme druge strane banke, između ostalog ruske, mogu da kupe filijale u ovim zemljama, zamenivši samim tim grčki kapital. Ali, naravno, minusa je u toj situaciji mnogo više nego pluseva.

Neosporno odliv sredstava u Grčku iz njenih balkanskih filijala može da ulije paniku ulagačima i investitorima. Ljudi će se okrenuti pouzdanijim izvorima ulaganja kapitala u Nemačkoj ili Švajcarskoj. 

U Istočnoj Evropi označeno je kretanje u raznim smerovima, konstatuju eksperti Bečkog Instituta za međunarodna ekonomska obračunavanja. Postoje jake zemlje poput Češke i Poljske, koje pokazuju ekonomski uspon čak i u uslovima slabe konjukture. Pored njih je neprekidna stagnacija na Balkanu i u Mađarskoj. Situacija kao da je prekopirana sa stare Evrope, gde se izdvajaju teškaši Nemačka i Francuska na fonu ekonomski slabog juga kontinenta.