EU nazvali teretom za svetsku ekonomiju

Iznad EU uopšte nije vedro. Analitičari Svetske banke u svom referatu nazvali su Evropu teretom, potencijalnim izvorom nove svetske krize. Direktor MMF Kristin Lagard posle milijardera Džordža Sorosa postavila je zoni evra rok od 3 meseca da popravi stvar. Sa svoje strane Evropska CB je počela da govori o pretnji po finansijsku stabilnost kontinenta. A poznati američki ekonomista Nuriel Rubini, onaj koji je predivdeo aktualnu krizu godinu dana pre njenog početka, praktično je ubeđen u raspad zone evra. I ni jedne reči utehe: kao da su se svi urotili. Temu nastavlja Sergej Guk.

Svi zahtevaju od političara hitne akcije. Ideje i recepti za spas nisu u deficitu. Da se hitno formira opšteevropski bankarski savez. Da se pristupi emisiji jedinstvenih evroobligacija. Da se naredi ekonomiji da pređe sa stagnacije na rast. Hitno da se sklopi budžetski pakt. Da se pokrene mašina za štampanje novca. Da se podeli jedinstveni evro na pola: na severnu i južnu valutu. I mnogo toga drugog. Samo nisu li se kasno setili? Za realizaciju svake od navedenih mera u uslovima malopokretnog mehanizma usvajanja odluka biće potrebni meseci. Da li to vreme političari imaju u rezervi? Mišljenje Jakova Mirkina, direktora Instituta za finansijska tržišta i primenjenu ekonomiju Finansijske akademije o situaciji u zoni evra.

To je zona duboke neodređenosti, neproračunatih reakcija u budućnosti. Nema nikakve mogućnosti da se preuzmu preventivne mre. I sve mere vezane sa oporavkom državnih finansija u zoni evra unapred će se ispostaviti neispunjivim. Oni koji govore o visokim rizicima nesumnjivo su u pravu, uzimajući u obzir sporost evrospkih strukuta, zbog čega ne može da se pruži vanredna finasijska pomoć. Nalazimo se u situaciji finansijske neodređenosti. I ma koliko da želimo da damo optimističku prognozu, najverovatnije kraj juna i jul u globalnim finansijama će biti vrući.

Ideja za spas evra ima više nego dovoljno. Jedna od dominantnih je spasiti se Grčke. Izbaciti ovaj teret i tada će sve opet biti dobro. Postoje i pristalice odvajanja problematičnog juga Evrope od berićetnog severa. Da li će to pomoći? Ne, ubeđen je Jakov Mirkin. 2008. godina je pokazala do kakvih nepredvidivih reakcija dovode prosta rešenja. U septembru SAD su rešile da kazne krupnu investicionu banku Leman bradrs. Ne da je spasu, već da je uzmu i odseku, izvedu iz funkcionalnog sistema. To prosto rešenje je pokrenulo mahanizam sfetske finansijske krize. Zato se može žonglirati idejama do mile volje. Ali sada je disbalans svetskih finansija toliko velik da bilo kakvi veliki koraci mogu neizbežno da dovedu do toga da finansijska mašinerija zakaže.