Rezultati G-20 za Evropu i zonu evra

Učesnici samita velike dvadesetorice, završenog u meksičkom gradu Los-Kabosu, podržali su napore koje preduzimaju vodeće zemlje sveta za zaštitu jedinstvene evropske valute. Ipak svetska tržišta fondova za sada nisu došla u ravnotežu.

Spolja protivrečnu reakciju finansijskih indeksa jasno je izneo u intervjuu za AFP analitičar japnske banke Hachijuni Bank Jukihiro Išikava. Po njegovim rečima, u azijskoj trgovini nema usmerenja. Opaske povodom momentalnih nereda u zoni evra su se povukle u drugi plan posle grčkih izbora, na kojima su pobedile stranke koje se zalažu za stroge budžetske mere; ipak silazni trend slabljenja evra nije se promenio. Grčkoj će pre ili kasnije biti potrebno više novca.

Direktor MMF Kristin Lagard rezimirala je francuski prefinjeno. U Los-Kabosu su bile posejane klice panevropskog plana obnove, citira njene reči AFP. Konkretniji plan treba da se pojavi do samita EU, planiranog za 28-29. juni.

Teško je bilo ne primetiti da su najaktivnije na hitno prevladavanje krize u Evropi i zoni evra pozivali upravo amerikanci. I to je sasvim jasno. Finansijska ekonomska kriza u Evropi u stanju je da torpeduje nade aktualnog samita velike dvadesetorice, u suštini sopstveni forum Obama-EU. Težnja Amerikanaca da igraju aktivniju ulogu u evropskim finansijskim i ekonomskim poslovima nije promakla pažnji samih evropljana. Tako je šef Evropske komisije Barozu izjavio: Iskreno govoreći, mi smo došli ovamo ne zato da uzimamo pouke demokratije ili upravljanja ekonomijom – i podsetio je da je aktulana kriza upravo poreklom iz Severne Amerike.

Svoje račune sa Amerikancima izravnala je i Angela Merkel. Ona je očigledno ocenila pozive da se Evropi osigura brz ekonomski rast koje su izrekli Obama i Gajtner kao izazov sopstenom programu stroge budžetske štednje. Glavni oponent Merkel u pristalica finansijskih ulivanja u ekonomiju Fransoa Oland podvukao je da neće preduzeti ništa što će potkopati evropsku solidarnost. A Dejvid Kameron je odmah podsetio na Olandovo obećanje da će povećati porez do 75% za prihode iznad milion evra godišnje i izjavio da će u tom slučaju Britanci postaviti crveni tepih Francuzima koji žele da prenesu svoj biznis u Veliku Britaniju. Svako treba da odgovara za svoje reči, hitno je reagovao Oland.

Kako je podsetio u Los-Kabosu predsednik Rusije Vladimir Putin, treba ne prosto operisati nekim ciframa i pružati podršku između ostalog problematičnim ekonomijama, problematičnim zemljama, već menjati uslove funkcionisanja međunarodnog finansijskog sistema, treba menjati principe, konsolidovati budžete, povećavati finansijsku disciplinu, smanjivati zaduženost država... smanjivati deficite budžeta.

U međuvremenu ugledni američki ekonomista Nuriel Rubini predvideo je da će se nova grčka vlada raspasti najmanje za godinu dana, i da će zemlja ipak istupiti iz zone evra. A ovaj događaj će već imati politički značaj, istakao je u razgovoru za Glas Rusije ekspert Ekonomskog instituta RAN Vjačeslav Senčagov.

Glavno će u datoj situaciji biti potkopavanje poverenja prema odlukama zone evra. Sve one su preduzimale mere kako se to ne bi desilo. Sa druge, strane, čuće se i zvono povodom toga da se preduzimaju značajnije odluke radi sprečavanja bankrotstva u drugim zemljama.

Izlazak Grčke iz zone evra može da košta evropsku ekonomiju najmanje 5% njenog ukupnog unutrašnjeg bruto proizvoda i većeg rizika od pojave efekta domina.