Bum gasa iz škriljaca ne prolazi u Evropi

Probušivši dve bušotine američki naftni koncern Ekson Mobil utvrdio je da količina ekspluatisanog gasa ne opravdava proizvodnju. Na kraju je koncern koji ima 6 licenci za istraživanje gasa iz škriljaca u Poljskoj rešio da se od njih oslobodi. To je već drugi propust Ekson Mobila. 2009. godine kompanija je odustala od sličnog projekta u Mađarskoj – prilikom bušenja na tobože istraženom nalazištu u cev je krenula voda, a ne gas.

Sada je red na Ukrajinu. Po ocenama Uprave za energetsko informisanje Ministarstva energetike SAD, ukrajinske rezerve gasa iz škriljaca čine oko 1,2 biliona kubnih metara. To će dovesti zemlju na 4. mesto u Evropi po obimu ovog goriva posle Poljske, Francuske i Norveške. Ukrajinski Naftogaz već je potpisao preliminarni sporazum sa Ekson Mobilom i drugim stranim kompanijama za razradu i ekspluataciju gasa iz škriljaca. Probno bušenje započeće u septembru. Pri tome Kijev se nada da će do 2015. moći da bitno smanji gasnu zavisnost od Rusije i čak da uspostavi sopstveni izvoz.

Ovakve izjave čista su profanacija koja ima samo jedan cilj – da natera Rusiju da se odluči na ustupke povodom gasnog uvogora, uveren je direktor Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Konstantin Simonov.

Radi se o tome što u Evropi, između ostalog u Ukrajini nema nekoliko komponenti odjednom, neophodnih da proizvodnja gasa iz škriljaca bude komercijalno efikasna. Prvo, tamo nema ogromnog broja uređaja za bušenje, a gas iz škriljaca zahteva stalno horizontalno bušenje. Drugo, tamo nema razvijene infrastrukture gasovoda. Treći važan faktor je to što je gas iz škriljaca vezan za ozbiljne ekološke rizike. U SAD eksploatacija se vrši u nenaseljenim regionima. Naravno, u Ukajini mogu da zažmure na ekologiju, ali u EU to je nemoguće. Horizontalno bušenje zahteva da se uključe u ekspluataciju nove teritorije. Gosto naseljena Evropa ne može to sebi da dozvoli.

Francuska, Rumunija i Bugarska već su zabranili istraživanje gasa iz škriljaca, pošto tehnologija frekinga koja se tamo primenjuje, kada u naslage škriljaca pod velikim pritiskom ulivaju vodu pomešanu sa peskom i hemikalijama, vodi ka zagađenju životne srdine i čak do zemljotresa. Ipak niz drugih zemalja, među njima Nemačka i Švedska, od ideje za sada ne odustaju.

Bum gasa iz škriljaca pogodio je Evropu pošto su u SAD i Kanadi počeli vrlo uspešno da realizuju ovaj projekat. Između ostalog sada ni u Americi nije sve glatko. Gasa je mnogo, ali on je pojeftiio, i kompanije za proizvodnju gasa trpe gutibke, pošto su u početnoj fazi uzele velike kredite. A Evropa ne može sebi da dopusti takve troškove, smatra naftni i gasni analitičar Andrej Poliščuk.

Ruski Gasprom na uzbuđenje oko gasa iz škriljaca reaguje mirno. Kako je rekao predsednik koncerna Aleksej Miler: gas iz škriljaca je pikantni delikates, ali ne glavno jelo.