Nedržavljani Evrope

Izjava predsednika Estonije Tomasa Hendrika Iljvesa o uzrocima postojanja u zemlji kategorije takozvanih nedržavljana, data ovih dana u intervjuu za list Rigas Laiks, momentalno je obletela stranice štampe baltičkih zemalja i niza drugih evropskih država. Ispostavlja se, ako je verovati rečima Iljvesa, da inicijativa lišavanja osnovnih građanskih prava predstavnika nacionalnih manjina, uglavnom ruskofonskih stanovnika, pripadale ne vlastima Estonije, već rukovodstvu OEBSa.

Sada se ponegde vode razgovori - navodno imate kategoriju nedržavljana, bio je otvoren sa novinarima estonski predsednik. U stvari ovu kategoriu nam je predložio da uvedemo Maks van der Stul. Političar koga je naveo gospodi Iljves, kao što se zna, bio je svojevremeno ministar inostranih poslova Holandije, bio je na čelu Saveta EU, a od 1993. do 2001. bio je vrhovni komesar OEBS-a za poslove nacionalnih manjina. I prvobitno ideja Van der Stula sastojala se tobože u tome da se stalnim stanovnicima neestonskog porekla pruži više prava nego strancima.

”Stranici” - ruskofonski stanovnici, ili po klasifikaciji novih vlasti, bivši ”okupanti”. Savet vrhovnog komesara OEBS-a, ako je takav zaista postojao, u praksi je doveo do toga da seu zemlji pojavilo do pola miliona ljudi koji su isključeni iz punopravnog života, oni nemaju pravo da učestvuju u parlamentarnih izborima i da se biraju za njega. Osim toga, zabranjeno im je da zauzimaju čitav niz dužnosti – na primer javnog beležnika, sudije ili advokata. Nedržavljanin ne može čak da radi ni kao navigator. Oni su lišeni prava na privatizaciju imovine, a nekretnine mogu da prodaju samo sa velikim ograničenjima. Istina, do 2012. broj nedržavljana smanjio se otprilike do sto hiljada ljudi. Ali desilo se to ne zbog toga što su im pružena prava, već zato što je po zvaničnoj statistici, mortalitet učinio svoje.

Diskriminacija ruskofonskog dela stanovništva postoji i u Letoniji i Litvaniji. Istupajući ne tako davno u ruskoj Državnoj dumi, ministar inostranih poslova Sergej Lavrov nazvao je postojanje ljudi bez građanskih prava u državama Baltika sramotom savremene Evrope i sramotom EU. Gospodin Iljves gleda na to drugačije. Treba li prihvatati ozbiljno ono što govore ljudi koje podržava MIP izvesne zemlje? - primetio je on. Nesumnjivo ne treba.

Sada jedne uznemirava pokvarenost OEBS-a i već preminulog Van der Stula. Dugi, kako recimo predstavnici ruskofonske zajednice Estonije, smatraju da Iljves jednostavno želi da izbegne kritiku evropskih pravobranilaca putem prebacivanja krivice na međunaordne organizacije.

Šef odeljenja za zemlje i regione Evropskog instituta Vladislav Belov skreće pažnju na još jedan važan aspekat.

Odnos prema manjinama, prema nedržavotvornoj naciji jeste pokazatelj zrelosti države. I pokušaji da se prebaci svoja nespremnost da se bude član EU sa tačke gledišta političke zrelosti jeste potvrda da su baličke zemlje primljene u EU iz političkih motiva. One su bile primljene sa problemima koji su u njima postojali. I jedan od najvažnijih je nesposobnost da se prizna odsustvo bilo kakvih prilaza pitanju nedržavljana. Do danas u tom pogledu ništa nije učinjeno.

Danas je već teško reći čije je inicijaive u formiranju kategorije nedržavljana bilo više. Ali evo zanimljive nijanse. Po saopštenju litvanskog lista Delfi, generalni sekretar Saveta Evrope Torbjern Jagland, koji je nedavno stigao u posetu Letoniji, nije poželeo da se sastane sa zaštitnicima prava nedržavljana. Kako se kaže, ”bez komentara”.