Atomska energetika posle „Fukušime“

Prognoze pesimista posle nesreće na japanskoj nuklearci „Fukušima“ se nisu ostvarile. Svet se nije odrekao nuklearne energije. Ne samo to, porastao je broj zemalja, koje bi htele da sagrade nove AC. Do takvog zaključka došli su učesnici Peterburškog međunarodnog foruma, na kojem se na jednom od sastanak odvijala diskusija na temu: „Atomska energetika: godina posle „Fukušime“.

Nesreća na japanskoj AC je predstavljala lekciju za sve svetske države, i to ne samo za one koje koriste atomsku energetiku. I danas, kao nikad ranije, stručnjaci IAEA posebnu pažnju posvećuju usavršavanju sistema bezbednosti i vrše brižljivu proveru u svim nuklearkama, nezavisno od zemlje i godine njihove izgradnje. Zamenik generalnog direktora Međunarodne agencije za atomsku energiju Denis Flori skrenuo je pažnju na iskustvo stečeno za vreme nesreće u Japanu.

„Verujem da zahvaljujući merama preduzetim na nacionalnom i međunarodnom nivou atomske elektrocentrale postaju sve bezbednije. I ova oblast će nastaviti da se razvoja. Moramo imati na umu eventualne posledice nesreće, ali pritom ne smemo zaboravljati da pokrećemo i razvijamo mere kako bi se ta verovatnoća svela na minimum.“

Posle tragedije na „Fukušimi“ nije opalo samo poverenje ljudi prema mirnom atomu. Mnogi stručnjaci su predviđali, ako ne krah, sasvim sigurno skoro dvostruko smanjenje postojećih i izgradnju novih nuklearki. Ipak, godinu dana kasnije, ove prognoze se nisu opravdale, kaže Sergej Kirijenko:

„Ima zemalja koje su zaista donele odluku o smanjenju svojih programa. I to u Nemačkoj nije dvostruko, već prosto u potpunosti, sto odsto. A ima zemalja koje su posle „Fukušime“ donele odluku ne samo o održavanju, već čak o pokretanju programa koje pre „Fukušime“ nisu imale, ili o ozbiljnom povećanju takvih programa. Uzgred rečeno, u takve zemlje spadaju i Sjedinjene Američke Države u kojima su prvi put za dugi niz godina izdate nove licence za izgradnju atomskih centrala.

Među takvim zemljama je i Češka. Istina, i tamo ima problema. Direktor Instituta za primenjenu ekonomiju Češke, Jan Mladek, koji je govorio u Sankt-Peterburgu, sa svoje strane je istakao da se u njegovoj zemlji lokalno stanovništvo zalaže za izgradnju AC, ali se to ne sviđa susednim državama.

„Za poslednjih 20 godina Češka ima velike probleme s Austrijom. Glavni grad Gornje Austrije se nalazi na 150 kilometara od mesta na kojem je planirana izgradnja AC, glavni grad Bavarske je na 70 kilometara od gradnje. Zbog toga iz Austrije dolazi na hiljadu pisama kritike na adresu buduće nuklearke u Češkoj.“

Da li postoje putevi za razvoj alternativnih izvora energije? U Sankt-Peterburgu je Sergej Kirijenko istakao da oni imaju prava na postojanje, ali zasad nisu u stanju da potisnu AC:

„Danas samo vrlo bogate zemlje mogu da dozvole sebi veće širenje obnovljivih izvora. Program gasa od škriljca, koji je realizovan u Sjedinjenim Državama izazvao je pad cena gasa, ali nema svaka zemlja pristup gasu od škriljca. Nema svaka zemlja dovoljnu teritoriju kako bi dozvolila sebi da ispuni ekološke zahteve koji omogućavaju veće korišćenje gasa od škriljca i s tačke gledišta zagađenja vode i vodenih resursa uopšte.“

Po rečima rukovodioca Rosatoma, dimenzije razvoja atomske energije u celini se održavaju, ali su veoma diferencirane između država. Na svetu će se postepeno zapažati dislokacija programa razvoja atomske energije prema zemljama s dinamičnijim razvojem, koje imaju deficit električne energije.