Evropa: gde da se sakrije od nepozvanih savetodavaca?

U čudnoj situaciji su se našli vrhovi EU uoči samita. Sa svih strana Brisel poučavaju, savetuju, usmeravaju na pravi put. I to ne samo bliski, već i tuđinci. Od predsednika SAD Obame, njegovih status-sekretara, nobelovaca za ekonomiju, švajcarskih bankara sve do valutnog špekulanta u ostavci Sorosa. Svakom od dobrotvoraca je jasno kako Evropljani moraju da savladaju krizu.

Doduše su recepti magloviti, često kontradiktorni. Najzad, nije izdržao pritisak šef ministarstva finansija SRN Volfgang Šojble: G-nu Obami bi trebalo da se brine pre svega o američkom deficitu, - uzvratio je on. Komentar našeg posmatrača Sergeja Guka.

Još oštrije se izrazio nemački profesor ekonomije, analitičar Maks Ote, koji je takođe iritiran zbog ukora nepozvanih savetodavaca. Novi dug SAD je dvostruko veći od duga evrozone, - precizirao je on. Evo gde vlada prava kriza: gradići od šatora; svako četvrto američko dete živi od prehrambenih kartica, odnosno, nastala je situacija, koja se može uporediti sa zemljama trećeg sveta. Međutim, sve je to prećutano.

Nedoumicu izaziva i još nešto: odkako je kod visokih političara uobičajeno da javno razmenjuju recepte preko medija? Kao da im nisu dovoljni lični susreti i vladine poverljive veze? Možda to ima za cilj nešto drugo: povećanje svog autoriteta na račun drugih? Aleksej Kuznecov, rukovodilac Centra evropskih istraživanja IMEMO, smatra da su to nedostaci epohe informativnih tehnologija. Međutim, on ne poriče ni pokušaje lakiranja svog autoriteta.

Prava su istina: pokušaji nacionalnih lidera da iskoriste spoljne probleme radi učvršćivanja svog unutrašnjeg imidža, elektoralne podrške, jednostavno zato što u slučaju koncentracije na unutrašnjim problemima odmah će biti jasno da nisu upućeni.

Sipa ulje u vatru i Džordž Soros, mada ni od njega nisu tražili savete. Lideri EU imaju samo tri dana za spas evra, ako zemlje ne dođu do jedinstvenog rešenja, samit će propasti, a evrozonu čekaju fatalne posledice, - izjavio je on.

Međutim, liderima EU nije stalo do savetodavaca. Oni imaju i nove probleme. Učešće u stabilizacionom mehanizmu trže Španija i Kipar. Ima i drugih. Nesigurna je i italijanska banka, Monte die Paschi, najstarija u Evropi. To je loš znak. Banka je zatražila od vlade više od milijardu evra. Međutim, ni vlada ih nema. Kancelar Merkel stalno podseća partnere: Ne tražite od Nemačke ono, što je nemoguće. Njen potencijal je pri kraju. Upozorenje za centralne banke EU je stiglo i od bazelske banke za međunarodne obračune: iscrpljene su njihove mogućnosti da zatvaraju rupe, braneće nestručne političare. U međuvremenu rejtinške agencije stalno smanjuju kreditne mogućnosti banki, pre svega španskih. Koju rupu moraju da pre svega zatvaraju učesnici samita?

Jedan od radikalnih predloga je pružiti Evrokomisiji pravo da koriguje nacionalne budžete zemalja onih koji ne paze na prave pokazatelje o dugu i deficitu. Pri tome razmer državnog duga svake zemlje u Briselu se mora godišnje potvrđivati na osnovi opšteg glasanja. Kako će reagovati lideri EU?