Samit EU: Mere odobrene, predstoji realizacija

Odobren je monetarni savez, nije odobren jedinstveni državni dug. Sinoć je završen samit šefova EU, na kojem je udaren temelj tešnjoj ekonomskoj integraciji. U mnogim pitanjima su evropski lideri bili primorani na kompromis. Međutim, u glavnom pitanju – emisiji opšteevropskih obveznica – Berlin nije odustao od svog stava. Eksperti ističu da rezultati samita mogu da se smatraju istorijskim. Međutim, glavna je njihova realizacija na vreme, za koju može da se desi da je nedovoljna politička volja.

Dvodnevni samit evropskih lidera je već 18. od početka problema u evrozoni. Svaki od takvih susreta je svojevremeno imao naziv odlučujući i istorijski. Pre održavanja poslednjeg samita je ekonomsku pomoć zatražilo 5 od 17 zemalja-članica deviznog saveza, sledi Italija – jedna od najvećih ekonomija. Zato nije postojala mogućnost za povlačenje ili neusvajanje vanrednih rešenja.

Prvog dana samita se razmatrao Evropski pakt rasta. On predviđa izdvajanje 120 milijardi pomoći za stimulisanje rasta ekonomije i stvaranje radnih mesta za mlade. Sredstva će biti izdvojena u dva tranša po 60 milijardi. Španija i Italija nisu htele da podrže taj projekat jer je reč o dugoročnoj pomoći. One su potpisale pakt tek posle postignutog dogovora o direktnoj rekapitalizaciji banaka. Berlin je od početka bio protiv, ali su Madrid i Rim uspeli da se ovo rešenje odobri.

Rekapitlizacijom banaka će se baviti Evropska Centralna banka, na koju će do kraja godine preći funkcije glavnog nadzornog organa EU u bankarskoj sferi. Ovo rešenje je jedan od važnih koraka u stvaranju evropskog bankarskog saveza. Šef Evrokomisije Barozu nazvao ga je ključnim u postizanju principijelno druge, tešnje integracije. Ova mera je bezuslovno efikasna, međutim, pod znakom pitanja je rok njene realizacije. Biće potrebno preuređenje zakonodavstva. Ističemo da španske banke, koje su uoči samita zatražile hitnu pomoć, dobiće sredstva u skladu sa starim mehanizmom. Prema rezultatima susreta bilo je odlučeno da će tranš od 100 milijardi evra evropski Stabilizacioni fond pružiti vladi te zemlje. Komentar šefa odelenja analitičkih istraživanja investicione grupe Univer Kapital Dmitrija Aleksandrova:

"Prirodno je da je neophodno preći na neku jedinstvenu strukturu, koja će ne samo uvoditi kaznene sankcije, već i biti jedinstveni centar donošenja finansijskih odluka u sferi budžetskog planiranja. Međutim, to je dalja perspektiva. Optimistično je to, što su uspeli u principu da se dogovore o spremnosti da se pređe na bitno manje deficite budžeta, o nekom jedinstvenom centru odlučivanja u bankarskoj sredini, striktnijim konsultacijama po pitanju budžetskog planiranja na nivou država. Sada se sve ostvaruje pomoću ručnog upravljanja. Postignuti sporazum u četvrtak i petak je prelaz automatskom režimu subvenciranja banaka. To je bezuslovno velika prednost sa gledišta ubrzavanja u odlučivanju."

Razmatranje najspornijeg dokumenta – desetogodišnjeg postepenog plana «Put ka ekonomskom i monetarnom savezu» održano je u petak. Autorima tog dokumenta su postali briselska četvorica – predsednik EU Herman Van Rompej, šef Evrokomisije Žoze Manuel Barozu, glavni evropski ministar finansija – lider Evrogrupe Žan-Klod Junker i šef 0Centralne banke Mario Dragi. Šefovi EU su odobrili jedan od ključnih momenata tog plana – stvaranje evropske blagajne. Ona će pratiti ispunjavanje jedinstvenog saveznog i nacionalnih budžeta. Odluke blagajne će biti obavezne za sve zemlje-članice EU. Eksperti smatraju taj dogovor važnim, ali nedovoljnim. Strane se nisu dogovorile o pravu vlasti EU da blokiraju usvajanje budžeta zemalja u slučaju prekoračenja kredita. Pobedom Berlina eksperti nazivaju propast pregovora u drugoj tački plana – emisiji opšteevropskih obveznica. Za njihovo uvođenje istupaju Italija, Španija i Francuska, čiji su državni dugovi već davno prekoračili sve moguće granice. Uz pomoć te mere zemlje se nadaju da smanje vrednost pozajmljenih sredstava. Međutim, uvođenje kolektivnih evrobondova direktno pogađa najjaču ekonomiju EU i evrozone – Nemačke. Berlin, koji ionako istupa kao osnovni donator svih evropskih stabilizacionih fondova nije spreman da preuzme još i breme zajedničkog duga.