Ctaljingrad: ova bitka je ušla u istoriju

Danas se navršilo 70 godina od početka Staljingradske bitke. Ona je postala prelomni momenat u razbijanju nacizma ne samo u Velikom Otadžbinskom ratu, već i u čitvom Drugom svetskom ratu. Ipak, do danas jedni istoričari podvlače značaj ove bitke, dok drugi pokušavaju da špekulišu na temi velikog okršaja.

Rukovodstvo nemačke armije donelo je odluku da ide u ofanzivu na jug Rusije posle izgubljene bitke za Moskvu krajem 1941, početkom 1942. godine. Zauzevši južne oblasti, nacisti bi dobili dostup naftnim nalazištima na Kavkazu, kao i kontrolu industrijskih centara i Volge kao glavne vodne arterije centralnog dela zemlje, objasnio je predsednik Asocijacije istoričara Drugog svetskog rata Oleg Ržeševski:

"Staljingradska bitka deli se na dva perioda: odbrambeni i ofanzivni. Odbrambeni period je započeo 17. jula 1942. godine i trajao je do 19. novembra, a od 19. novembra do 2. februara već 1943. godine to je ofanzivni deo. Nemačka komanda je rešila da se revanšira zbog poraza kod Moskve i da pobedi 1942. godine. U celini Staljingradska bitka je kolosalni okršaj po svojim razmerama, po svom intenzitetu, koji je trajao 200 dana i noći. Osobenost nemačke ofanzive se sastojala u tome što se postepeno staljingradski pravac pretvorio u glavni na frontu."

Krajem jula Nemci su istisnuli sovjetske trupe iza reke Don. Do avgusta su se borbe vodile već na prilazima gradu, a zatim i na njegovim ulicama. Najpoznatije i najkrvavije su bile borbe za Mamajev kurgan i kuću Pavlova. Borbe za grad su se vodile tri meseca, na kraju su Nemci uspeli da izbiju na obalu Volge. 19. novembra započela je operacija Uran, za vreme koje kontranapad na nemačke trupe započele su grupacije vojske tri fronta. U izvesnom smislu ova bitka je odredila ishod čitavog rata, smatra direktor Instituta za opštu istoriju RAN Aleksandar Čubarjan:

"Stanjingrad je postao neki simbol početka raspada Nemačke. Mada je bila i bitka kod Moskve, Kurska. Ali posle Staljingrada u Nemačkoj je bila objavljena žalost. I sa moje tačke gledišta upravo to je bila realna prekretnica, udar od kojeg Nemačka više nije mogla da se oporavi. Još će ova bitka ući u istoriju kao ukupnost tri uspešne stvari: i strategije, i tehnike koju smo imali, i ljudskog faktora. Staljingrad nije samo pobeda strateške i taktičke veštine, već i odraz ogromnog požrtvovanja ljudi. Staljingradska bitka je bila šestoka i mnogo ljudi je poginulo, ali sa naše strane je bio ispoljen heroizam i spremnost ljudi da se bore do kraja."

Zapadni eksperti i političari mnogo puta su priznavali da nije bilo uspeha u Staljingradskoj bici, ne zna se kako bi se završio čitav Drugi svetski rat, ističe Oleg Ržeševski:

"Rezultati bitke su bili istaknuti u čitavom svetu. Predsednik SAD Ruzvelt je nazvao Staljingradsku bitku epskom, priznavajući da je ona obustavila talas najezde i postala prekretnica rata savezničkih nacija protiv snaga agresora. Kralj Velike Britanije poslao je Staljingradu mač na dar, na čijem sečivu je bio ugravira natpis Građanima Staljingrada, jakim kao čelik, od kralja Džordža Šestog u znak dubokog divljenja britanskog naroda."

Anastasija Perškina, Anastasija Bariševa,