Nova demonstracija dvostrukih standarda SAD

Rusija i Kina su u Savetu bezbednosti UN blokirale usvajanje zapadnog nacrta rezolucije koji pretpostavlja sankcije protiv Sirije. Moskva i Peking su iskoristili pravo veta i još uvek se zalažu za nastavak političkog dijaloga u rešavanju sirijske krize. Međutim, 20. jula ističe mandat posmatračke misije OUN u Siriji. Posle intrige u Savetu bezbednosti u vezi s njegovim produžetkom, 300 nenaoružanih vojnika će sudeći po svemu, ipak ostati u ovoj zemlji.

Intriga u Savetu bezbednosti UN u vezi s posmatračkom misijom nastala je nakon što su Rusija i Kina stavile veto na nacrt rezolucije Velike Britanije o Siriji. U njemu su se u istom paketu našli i predlog da se nastavi misija OUN, i inicijativa da se uvedu oštre sankcije protiv režima Damaska i mogućnost primene vojne sile u slučaju da Damask ne ispuni zahteve o izvođenju vojske i teškog naoružanja iz gradova. Rusija je više puta upozoravala da ne prihvata jednostran pristup u regulisanju situacije u Siriji, Moskva se zalaže samo za političko rešenje. Na poziciju Zapada se u Moskvi gleda samo kao na diplomatski paravan za dalju eskalaciju napetosti u Siriji.

Veto Rusije i Kine na ovu jednostranu rezoluciju u prvo vreme je pitanje o tehničkom nastavku mandata misije doveo u „bestežinsko stanje“. Istina, odmah posle glasanja, ambasadori Rusije i Kine pri OUN Vitalije Čurkin i Li Baodun su izjavili da će glasati za to. Ispostavilo se da je reakcija SAD ne to očigledno neadekvatna. U Vašingtonu je data izjava da će biti podržan nastavak mandata misije samo u slučaju da se donese oštra antisirijska rezolucija. Odnosno, rezolucija, usmerena na svrgavanje režima Bašara Asada. U ovim uslovima misija OUN je praktično bila moneta za razmenu u planovima SAD u Siriji.

Kasnije je došlo do izvesnih promena u poziciji SAD. Usledila je izjava o spremnosti da se razmatra pitanje nastavka misije posmatrača.

Privukla je pažnju i reakcija SAD na terorističke napade u Damasku u kojima su poginula trojica generala, uključujući i ministre odbrane i unutrašnjih poslova Sirije. U njoj ne samo da nije bilo nikakve osude ovih incidenata, već je Barak Obama, naprotiv, za ono što se desilo praktično optužio Bašara Asada lično rekavši da su ubistva njegovih ministara rezultat njegove politike.

Istovremeno, odmah nakon postavljanja eksplozije u autobus s izraelskim turistima u Bugarskoj Barak Obama je osudio ovaj teroristički akt pošto se dotakao direktno međunarodnog imidža Izraela. Odmah je usledila i njegova izjava o čvrstoj rešenosti da podrži svog bliskoistočnog saveznika. Funkcioniše američki stereotip „dvostrukih standarda“ – da se podržavaju „svoji“ u borbi protiv terora i da se zatvaraju oči na teror ukoliko je on usmeren protiv „tuđih“. Na ovo je skrenuo pažnju analitičar Instituta za strateške procene i analizu Sergej Demidenko:

"SAD su još jednom potvrdile svoju poziciju u vezi s ključnim spoljnopolitičkim pitanjima – da podržavaju svog saveznika po svim pitanjima i da zapravo zatvaraju oči na neke ispade i negativne momente koje doživljavaju njihovi oponenti. Ovog puta su prosto još jednom dokazale da neće ponovo razmatrati političku liniju koje se pridržavaju u toku čitave svoje istorije. Ciljevi i prioriteti američke spoljne politike na Bliskom istoku se ne menjaju i neće se promeniti. To će bezuslovno zvučati vrlo trivijalno, ali je tako. I reakcija SAD na najnovije događaje u Burgasu i u Damasku je to zapravo potvrdila."

Međutim, iz same Sirije stižu vrlo protivrečne vesti o borbenim dejstvima. Naoružana opozicija tvrdi da je uspostavila kontrolu na svim graničnim prelazima na granici s Irakom i na dva granična prelaza na granici s Turskom. Vlasti ovo negiraju. Istovremeno su po Damasku počele da se šire glasine o tome da se priprema represija vlasti u odgovor na ubistvo trojice saboraca Bašara Asada u sredu. Vlasti sa svoje strane upozoravaju stanovništvo da su na nizu mesta teroristi već počeli da oblače uniforme vladine vojske i da nameravaju da vrše obračune kako bi kasnije, kao što se to već više puta desilo, odgovornost za zločine prebacili na vojnike.

Konstantin Garibov,