Osvajanje Damaska: realnost ili spektakl?

Rusija i Kina su blokirali zapadni projekat rezolucije SB UN o Siriji. Stalni predstavnik Rusije u UN Vitalij Čurkin precizirao je poziciju Moskve: „Projekat ima krajnje jednostrani karakter. Pretnje pritiscima i sankcijama upućene su isključivo vladi Sirije. To nije odraz realija današnje situacija u zemlji“.

Realije su takve, da treba obuzdati neprimirljivu opoziciju, a ne vladu Sirije. Opozicione jedinice otvoreno su proglasili početak ostvarivanja plana „Vulkan u Damasku – potres u Siriji“. Prema ovom planu pobunjenici su, kako oni tvrde, bacili na prestonicu oko 30000 boraca.

Istina mnogobrojni posmatrači smatraju da je ova cifra uvećana na desetine puta. Najverovatnije se radi o propagandnoj operaciji. Ruski orijentalista Leonid Isajev smatra sledeće:

- Do sada sirijski pobunjenici nisu uspevali da uspostave trajnu kontrolu niti nad jednim gradom. Ukoliko im to pođe za rukom, i dođe do pada Damaska, situacija će se istog časa promeniti. Međutim, današnja ofanziva u suštini je očajnički korak. Vojska Sirije je i dalje jaka, a snage pobunjenika nikako ne uspevaju da popune svoje redove. Zapad trenutno ne može da pomogne, osim što parama i naoružanjem. U svakom slučaju dotle, dokle Rusija bude držala čvrstu poziciju. U međuvremenu poslednji susret opozicije u Kairu završio se međusobnom svađom njenih predstavnika, tako da nisu uspeli da se dogovore . Sponzori opozicije već izražavaju sumnje da li treba i dalje tako darežljivo finansirati ovaj projekat. A u Siriji, snage pobunjenika već osećaju iscrpljenost. Upravo iz tog razloga, takozvano „osvajanje Damaska“ predstavlja spektakl čija je namera darevitalizuje finansiranje nepomirljive opozicije.

Uopšte ne začuđuje da je budžet projekta „sirijsko proleće“ odavno premašio početne procene sponzora. Prema polazno scenariju razvoj sirijske krize, po svemu sudeći, predviđao je brzi rasplet.

Ima podataka, da su radikalne opozicionare temeljito pripremali tokom nekoliko godina. Mnogi ljudi iz rukovodstva Sirijskog nacionalnog saveta (SNS) sarađivali su sa zapadnim obaveštajnim službama. Na primer, član ivršnog biroa SNS Basma Kodmani je radila za američke istraživačke organizacije, koje su vezane za CIA. Drugi lider SNS, Rudvan Zijade, učestvovao je u susretu sirijskih opozicionara u Vašingtonu još 2008. godine. Finansiranje susreta su obezbedili organizacije iz SAD i Britanije – razume se „društvene“. Velikodušno finansiraju pobunjenike i pojedine arapske monarhije Persijskog zaliva. Osim toga, kako smatraju eksperti, za „sirijsku revoluciju“ plaća se parama iz avuara Muamera Gadafija. Radi se o iznosu od 150-200 milijardi dolara, koji su nakon početka libijske krize bile zamrznute, a zatim nestale bez ikakvih tragova.

U svakom slučaju „sirijski projekat“ vuče dosta para, međutim zasad nema rezultata. Režim u Damasku i dalje odoleva napadu. Usled toga, neprimirljiva opozicija, da bi sačuvala svoj ugled pred sponzorima, počinje izvođenje spektakla. To se tiče i takozvanog „osvajanja Damaska“, - smatra sirijski vojni analitičar Muhamed Isa:

- Sada se u Damasku nalaze manje oružane grupacije, koje su očigledno pod kontrolom Saudijske Arabije. One preduzimaju akcije, otvaraju vatru. Ali čim na mesto događaju dospevaju snage bezbednosti, pobunjenici odlaze u skloništa da bi nakon nekog vremena preduzeli akciju u nekom drugom kvartu. Buke ima dosta, nikakvih praktičnih rezultata pobunjenici nemaju. Posmatrač sa strane može steći utisak, da se u Damasku odvija pravi rat.

Sada je teško proceniti realne dimenzije operacija sirijskih pobunjenika: dimna zavesa koja prikriva informacije sa mesta događaja je daleko gušća, nego dim od realnih požara. Ipak stiče se utisak da se razvoj scenarija bliži raspletu. Pitanje pobednika biće rešeno u naskorije vreme.

Andrej Ontikov,