Eva Peron, 60 godina posle smrti

Ovog četvrtka, 26. jula, navršava se 60 godina od smrti Eve Duarte de Peron, jedne od najuticajnijih žena u istoriji Argentine. Tog dana u zemlji će biti održana mnoštvo memorijalnih manifestacija. Za posetioce će biti otvorena vrata Zakonodavnog sabora Buenos-Ajresa, gde će moći da se vidi radni kabinet osnivača čuvenog dobrotvornog Fonda Eva Peron. 1946-52. godine organizacija je pružala hitnu pomoć siromašnim slojevima stanovništva u nacionalnim razmerama.

Pored ostalog, u glavnom gradu će biti predstavljene tri biografske knjige. Poseban akcenat u njima će biti stavljen na opisivanje aktivne političke delatnosti njihove junakinje.

Značajan događaj priređen povodom memorijalnog datuma, postalo je obećanje Centralne Banke Argentine da izda oko 20 banknota od po 100 pezosa sa likom bivše prve dame. Sada je na tim novčanicama, između ostalog najprometnijim (njihova vrednost iznosi otprilike 22 dolara), predstavljen bivši predsednik Hulio Arhentino Roka, koji je svojevremeno bio na čelu borbe protiv genocida seljaka na jugu Argentine.

Sa svojim suprugom Huanom Domingom Peronom, koji je tri puta stajao na čelu Argentine, ona se upoznala mnogo pre nego što je on postao predsednik 1946. godine. Evita, upravo tako su je zvali u Argentini, imala je veliki politički i duhovni uticaj na naciju, upravo zato desetine dobrotvornih, društvenih i političkih organizacija želelo je da je vidi na dužnosti potpredsednika zemlje. Ipak ova očekivanja nisu se ostvarila: 1952. godine, kada joj je bilo 33, ona je umrla od raka.

U običnom narodu Eva de Peron je bila neobično popularna, često su je nazivali zaštitnicom siromašnih. Sasvim suprotnu reakciju izazivala je među vladajućom klasom, često su je oštro kritikovali u štampi, protiv nje su se izjašnjavali levi intelektualci i prestavnici strane progresa. Dovoljno je setiti se kako su se na ulicama Argentine pojavljivali natpisi Živeo rak! kada se saznalo za njenu bolest.

Nezakonita ćerka vlasnika životinjske farme iz provincije Buenos-Ajeresa, sa 16 godina je otputovala vozom u Buenos-Ajeres, gde je počela da radi u manjoj glumačkoj trupi. Vremenom je počela da učestvuje u delatnosti sindikalne organizacije radnika radija. Sa svojim budućim suprugom upoznala se kada je Peron imao već 50 godna. Bio je dva puta stariji od nje. Nalazeći se pored njega, ona je izvršila značajan uticaj na razvoj niza dobrotvornih i socijalnih programa. Upravo u njeno vreme počelo je da se govori o političkim pravima žena, bila je na čelu ženskog krila peronističke stranke.

Kada je Evita umrla od raka, njeno telo je bilo balzamovano i javno izloženo. Gomile ljudi su dolazile da isprate Evitu na poslednji put u toku nekoliko dana. Ipak mnoge do danas muči pitanje: zašto je tako mnogo ljudi mrzelo ovu ženu za života? Pre nekoliko godina odgovor na to pitanje dao je poznati urugvajski pisac Eduardo Galeano: Mrzeli su je bogati ljudi: zbog njenog siromašnog porekla, zbog toga što je bila žena, što je bila čuvena. Bila je rođena kao sluga, ali se usudila da zaboravi svoje mesto.