Trajan Basesku i duhovi «Hladnog rata»

Predsednik Rumunije Trajan Basesku nalazi se u komplikovanoj situaciji. Sa jedne strane, izbegao je impičment zahvaljujući lošem odazivu birača na referendum po pitanju njegove ostavke – 4% su nedostajala da se pređe granica izlaznosti. Sa druge strane, njegova politička karijera i dalje visi o koncu, jer je Ustavni sud Rumunije zatražio da se provere birački spiskovi po kojima se glasalo. Opozicija tvrdi da se u biračkim spiskovima vode stotine hiljada imena umrlih osoba ili birača koji su davno napustili zemlju, što znači da je granica izlaznosti ipak bila pređena. Ustavni sud će svoju odluku saopštiti krajem avgusta.

U očekivanju odluke suda Trajan Basesku intenzivno deluje: počeo je da preti činovnicima koji proveravaju spiskove, optužio je organizatore referenduma da «otimaju vlast» i našao spoljašnjeg neprijatelja. Rumunski lider je za sve svoje probleme okrivio radio stanicu «Glas Rusije». Sa stanovišta Trajana Basesku, ruska stanica koja emituje program na stranim jezicima, bavi se distribucijom «instrukcija», a rumunska opozicija, štampa i analitičari izvršavaju «direktive dobijene preko radio talasa».

Trajan Basesku ima dosta komplikovan odnos sa štampom, posebno onom koja nema istovetne političke stavove kao on. Već duži niz godina on daje intervjue samo sredstvima masovnog informisanja pod kontrolom države ili biznismena iz njegovog najbližeg okruženja. Sa opozicionom štampom on ne govori, već se bori. U koncepciji državne bezbednosti koja je bila usvojena tokom drugog predsedničkog mandata Baseskua, štampa je bila uvrštena u spisak pretnji državi i pravnom poretku,zajedno sa međunarodnim terorizmom. Mnogi novinari koji rade u Rumuniji su upamtili slučaj kada je Trajan Basesku oteo diktafon novinarki opozicionog televizijskog kanala, nazvavši je «smrdljivom Cigankom». Uzimajući u obzir ovakva iskustva u odnosu sa štampom, nije ni čudo što se rumunski predsednik jako naljutio zbog kritičkih aspekata materijala «Glasa Rusije».

Moguće je da je «Glas Rusije», sa stanovišta Trajana Baseskua, idealan «spoljašnji neprijatelj». Poznato je da ovaj rumunski političar ne voli objektivno izveštavanje, kao i to da ne voli ništa vezano za Rusiju. U pokušaju da privuče radikalne desničare, a ponekad i birače - neonaciste, rumunski predsednik je često verbalno napadao Rusiju. Između ostalih najduže će ostati upamćena izjava da se Ruska Federacija odnosi prema Crnom moru kao prema «ruskom jezeru» i tvrdnja da bi 1941. godine on dao komandu rumunskoj vojsci da napadne SSSR. Obzirom na takav niz antiruskih nastupa, napad na novinare «Glasa Rusije» ne može biti slučajan. Ne dešava se baš svaki dan da predsednik evropske države optužuje novinare strane radio stanice da distribuišu instrukciije za rušenje javnog mira, ali ni svaka evropska država nema predsednika koji tako očito simpatiše svoje nacističke prethodnike.

Ako izbliza razmotrimo optužbe predsednika Rumunije, nameće se zaključak da je on ljut zbog toga što se mišljenja novinara «Glasa Rusije» često podudaraju sa mišljenjima autoritetnih politologa, novinara i analitičara u Rumuniji. Trajan Basesku vidi u tome «podrivačku delatnost» i «davanje uputstava» rumunskim političarima i medijima, mada bi logičnije bilo pretpostaviti da su analitički materijali koje objavljuje «Glas Rusije» odraz te iste realnosti o kojoj pišu rumunski mediji. Sudeći po člancima koje objavljuju propredsednička izdanja, postoji samo jedan razlog za nezadovoljstvo: prognoze koje se pojave na sajtu «Glasa Rusije» često se obistinjuju. Očigledno je da analitičar ne može uticati na situaciju koju analizira, kao što ni sinoptičar ne može upravljati vremenom. Trajan Basesku i njegovi saborci u redovima rumunske štampe, međutim, ne žele da oslušnu glas razuma – oni više vole da diskutuju na temu rumunske opozicije koja dobije «uputstva preko radija» bez obzira na to što «Glas Rusije» u Rumuniji ne ide u etar.

Redakcija rumunske štampe koju ne kontroliše Trajan Basesku bila je očekivana: napadi predsednika na «Glas Rusije» postali su tema šala u humorističkim programima.Štampa koju Basesku kontroliše reagovala je na njegove izjave maksimalno ozbiljno. Novina Adevărul je objavila veliki redakcijski članak u kome glavni urednik izdanja uporno aludira da su novinari «Glasa Rusije» povezani sa specijalnim službama i poredi njihovu delatnost sa radom «agenata KGB-a koji su rušili Čaušeskua koristeći novinarske legitimacije kao paravan». Poražava činjenica da ovakve fantazije ne objavljuje žuta štampa, već uvaženo izdanje koje je rumunski partner američkog časopisa Foreign Policy.

Bez obzira na agresivne izjave, Trajan Basesku je dobio poziv da da intervju «Glasu Rusije». Ukoliko pristane bilo bi zanimljivo čuti njegov odgovor na pitanje: da li je7,4 miliona rumunskih birača glasalo za Vašu ostavku zato što su slušali «Glas Rusije»?

Valentin Mindrešesku,