Rumunska štampa: napad Beseskua na „Glas Rusije“ – jeftin politički trik

Tema napada predsednika Rumunije Trajana Beseskua na radio „Glas Rusije“ i dalje je na dnevnom redu rumunskih medija. Novinari i politikolozi pokušavaju da odgonetnu šta je pravi razlog za emocionalni ispad rumunskog predsednika na rusku radiostanicu. Opozicija se ne ustručava u izrazima, smeje se, govoreći da „predsednik čuje glasove“...

Da podsetimo, u nedelju je političar koji prolazi kroz ponižavajuću proceduru oduzimanja dužnosti predsednika napao „Glas Rusije“. On je okrivio ruske novinare da daju instrukcije rumunskim analitičarima i medijima. Stručnjaci smatraju da je razlog za nezadovoljstvo Beseskua serija članaka na sajtu „Glasa Rusije“ u kojima je analizirana politička situacija u zemlji i perspektive razvoja.

Izjave Trajana Besesku su predmet veoma oštrih komentara od strane opozicione štampe. U etru jednog TV kanala poznati rumunski voditelj Mirča Badja se smejao optužbama Beseskua:

- Ispada da je predsednik nekoliko puta spomenuo „Glas Rusije“. Zanimljivo, šta je to? Verovatno neki radio. Besesku kaže: „Molim analitičare da govore shodno pisanim zakonima u zemlji, a ne prema instrukcijama dobijenim preko radija“. Hajde da slušamo radio! Tek sam sad shvatio u čemu je bila moja greška sve ove godine – nisam dobijao instrukcije preko radija! Umesto da slušam instrukcije, sam sam pravio emisije na radiju. Čujem glasove ovog momenta, dobijam instrukcije. Ti mi glasovi kažu – ima ih 7 miliona – da Besesku treba da napusti dužnost.

Ništa manje sarkastični nisu komentari u štampi. Rumunski novinar i stalni autor „Glasa Rusije“ Valentin Mindrešesku kaže:

- Opozicina štampa se smeje. S druge strane, sumnja da je gospodin Besesku adekvatan čovek. Najbolje se izrazio bivši predsednik rumunskog Kluba štampe Kristijan Popesku. U jednom svom članku piše da Besesku „pokušava da utuvi u glave svojih pristalica jeftinu ideju da ako se ne vrati u predsednički dvorac, Rumuniju čeka komunizam i ruski jezik u školama“. Svi su izjave predsednika ocenili kao loš pokušaj da se manipuliše ne baš pametnim delom birača. Odnosno, kao jeftin politički trik.

Novinari koji su lojalni predsedniku nisu se ni potrudili da pažljivo pročitaju članke „Glasa Rusije“ – nego su samo izvukli iz konteksta pojedine citate. Uprkos profesionalnoj etici, koja traži da se saslušaju obe strane, niko se od zvaničnih komentatora nije nikad obraćao za komentarom rukovodstvu „Glasa Rusije“. Iako je predsednik kompanije Andrej Bistricki izrazio spremnost za dijalog.