I na zidovima će cvetati jagorčevina

Zimski vrtovi i staklene bašte nisu vrhunac dekorativnih fantazija arhitekata. U Sibiru su odlučili da prave rajske vrtove direktno na zidovima stanova. Studenti Novosibirskog državnog arhitetonsko-građevinskog univerziteta pronašli su travnjake za zidove kako bi poboljšali ekološku mikroklimu u prostorijama. Investitori su spremni da ulažu u realizaciju jedinstvenog projekta.

Umesto tradicionalnih tapeta, pločica ili boje buduće arhitekte predlažu da se od poda do plafona postavljaju rolne zelenila. One ne samo da će radovati oči, već će učiniti stanovnike zdravijim, uveren je rukovodilac projekta, šef katedre Urbanizma i gradske privrede NGASU Dmitrij Karelin.

- Ideja projekta je povlačenje od neorganskih materijala za uređenje interijera i njihova potpuna zamena biljnim slojem. Sada će umesto gletovanja, tapeta biti postavljen zidni travnjak koji ne zahteva negu. Samo da se jednom u pet godina promene kasete. On se sanbedeva autonomnim sistemom za zalivanje, čija će debljina biti oko 2,5-3 centimetra u zavisnosti od noseće konstrukcije.

Glavni zadatak je da se čovek približi prirodi. Bez izlaska iz kuće on ne može da se oseti kao da je u šumi ili na cvetnoj poljani. „Zelene“ tapete su u stanju da same regulišu vlažnost u sobi, da obogaćuju vazduh kiseonikom. Za sada se zidni travnjaci prave samo od mahovine, ali nadalje se će koristiti i druge biljke, između ostalog cveće, govori Dmitrij Karelin.

- To je druga linija projketa. Sada radimo na sistemu konstrukcije, zatim ćemo uzgajati cveće. U datom trenutku postoje ograničenja: u tom slučaju debljina čitave konstrukcije će se uvećati do 6 centimetra. Kornski sistem cveća po obimu je veći. Ali mi radimo na tome.

Novosibriske arhitekte su napravile travnjake ekonomske i premijum klase. U prvom slučaju biljke treba s vremena na vreme prskati. A u drugom životvorna vlaga dospeva iz vodovoda za koji je priključena konstrukcija. Proces reguliše automatski program, i potrošaču ostaje samo da uživa u svoj toj lepoti. Cijena se takođe razlikuje – u prvom slučaju 450 rubalja ili 15 dolara za kvadratni metar i 1200 rubalja ili 40 dolara u drugom. Naravno, to je skuplje od običnih građevinskih materijala, ali autori već misle kako da smanje cenu na račun veće ekonomičnosti potrošnje vode od strane biljaka. Po rečima rukovodioca projekta, on nema premca. U inostranstvu se prave smo manji dekorativni panoi kao element dizajna. Osnovni uzrok je problem zasićenja prostorije kiseonikom, što je štetno za čoveka, ističe Dmitrij Karelin.

- Velika količina travnjaka u prostoriji formira zahvaljujući procesu fotosinteze višak kiseonika. Zato je potrebno da sama konstrukcija delimično odvodi kiseonik van prostorije. Voda koja teče cevima i napaja korenski sistem istovremeno uzima suvišni kiseonik.

U Novosibirskoj godišnjoj školi Akademskog parka rad studenata Argitektonsko-građevinskog univerziteta imao je veliki uspeh i zainteresovao je nekoliko onvestitora odjednom. Projekat je takođe dibio garant za dalju razradu, ušavši među pobednike omladinskog foruma Seliger-2012. Ako bude dovoljno finansiranja, za godinu, godinu i po zidni travnjaci mogu da se pojave u prodaji.