Hrvatski mediji promenili maršrutu Južnog toka

Zagreb se pridružio projektu Južni tok 2010. godine. Njegovo učešće je bilo ograničeno dogovorom o izgradnji ogranka magistralnog gasovoda. O tome da Gasprom i Plinakro prgovaraju o tranzitu gasa Južnim tokom preko Hrvatske saopštilo je lokalno izdanje Jutarnji list. Autori ukazuju da ako Hrvatska stekne status tranzitera, maršruta Južnog toka će biti skraćena, pa i cena projekta će se smanjiti. Izvor izdanja u Plinakro tvrdi da se konsultacije sa Gaspromom na tu temu vode. Ipak na zvaničnom nivou ova informacija se ne potvrđuje, između kompanija sklopljen je sporazum o konfidencionalnosti. U principu Gasprom ima mogućnost da promeni aktualnu maršrutu, smatra direktor Fonda za energetski razvoj Sergej Pikin.

- Tu je najvažnija želja naših partnera da uđu u projekat. Južni tok je projekat koji za sada nije u potpunosti fiksiran partnerskim sporazumima u pogledu tranzita. I ovde su moguće neke promene. Hrvatska izdanja ukazuju da Gasrpom može da promeni partnera ne samo iz razloga pojeftinjenja projekta. Jedan od glavnih razloga su protivrečnosti između ruskog koncerna i rukovodstva Mađarske. Budimpešta za sada ne može da reši pitanje raspodele akcija mešovitog preduzeća između nacionalnih kompanija. Takođe ne napreduje rad na pripremi biznis-plana. Ovi problemi mogu da postanu uzrok kašenjea. Istina, predsednik Gasproma Aleksej Miler je izjavio ranije da ovi problemi nisu toliko suštinski.

Procurivanje u medije mogla je da inicira hrvatska strana. Postavljanje tranzitnog cevovoda umesto ogranka pogodnije je za Zagreb. Na tranzitu on može godišnje da zaradi oko 25 milijardi evra, ističe načelnik odeljenja za analitička istraživanja investicione kompanije Univer-Kapital Dmitrij Aleksandrov.

- Može biti da to ima veze sa konfliktima sa mađarskom stranom – ali može i da ne bude povezano. Veliki energetski holdinzi su nesumnjivo zainteresovani za to da učestvuju u realizaciji ovog projekta. I zainteresovanost Hrvatske je jasna. Zato što je za tranzitnu zemlju to prilično veliki novčani tok. To što sada vidio može biti prosto predlog hrvatskoj strani.

Aktualni projekat gasovoda Južni tok pretpostavlja postavljanje cevovoda iz Rusije u Bugarsku preko dna Crnog mora. Dalje će gasovod krenuti kroz Srbiju, Mađarsku, na sever Italije. Izgradnja treba da započne krajem 2012. godine, puštanje u rad najkasnije 2015. Kapacitet Južnot goka će premašiti 15 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Ovaj projekat pred Severnog toka pruža mogućnsot garantovanja gasnih isporuka potrošačima u Evropi. Osnovni investitori Južnog toka su ruski Gasrpom, italijanska ENI, francuska EDF i nemački Vinteršel Holding.