Predsednik Egipta: uspostaviti mostove iz Pekinga u Teheran

Teorijski, naravno, formiranje takve grupe je moguće, ali realnih šansi za to nema, smatraju ruski eksperti. Boris Dolgov, stariji naučni saradnik Instituta za Istok kaže da su interesi strana skoro dijamentralno suprotni.

Mislim da je Mursi zainteresovan za regulisanje sirijske krize, pošto je to ztaista početak njegove spoljnopolitičke delatnosti za popularizaciju interesa Egipa na svetskoj sceni. Ali da li će on može da stavi za pregovarački sto opoziciju i sirijske vlasti? To je složeno pitanje. Mislim da je to isti taj kamen spoticanja na kojem Mursi može da se spotanke. Ako on bude insistirao na odlasku Asada, naravno, pitanje neće biti rešeno. Njegova inicijativa će pretrpeti fijasko.

SAD su već izjavile da ne vide smisao u inicijativi Kaira. Stejtdepartment je objavio da Teheran nije deo rešenja, već deo problema. Skoro u istoj formi ovu izjavu je ponovila i sirijska opozicija. Sergej Demidenko, ekspert za Istok Instituta za strateške ocene i analize, siguran je da sam Bašar Asad neće otići.

Bašar Asad neće otići, zato što će njegov odlazak značiti ništa drugo do fizičko uništenje samog Asada, čitavog klana Asada i moguće fizičko uništenje zajednice Alavita. Drugog izlaska iz situacije nastale u Siriji sada nema.

Ipak ne treba ignorisati inicijativu novog egipatskog predsednika kao neuspešnu i trapavu. Ona u stvari odražava pokušaje Mursija da sprovedu promenu spoljne politike Kaira. Za vreme Hosnija Mubaraka ona je bila orijentisana na SAD. Sada se Mursi okreće u stranu suseda iz regiona. Od svrgavanja šaha i islamske revolucije 1979. još ni jedan lider Egipta nije bio u Teheranu. I uključivanje Teherana u kontakt-grupu je simboličan gest. A na Istoku simbolika često stiče skoro materijalne forme.