Branko Radun: Inicijativa za malu pobedu

On je rekao da je neshvatljivo da posle toliko godina nije pronađen nijedan osumnjičeni i da niko ne bude osuđen. „Pozivam Euleks da obnovi istragu koju je prekinuo zbog nedostatka dokaza, jer koji je više dokaz potreban od ubijene mladosti u reci Bistrici. Tražim od međunarodne zajednice da preuzme odgovornost za sve što se dešava na Kosovu i Metohiji i da obezbedi isti standard u očuvanju ljudskih prava za sve“, rekao je šef Kancelarije za KiM.

Neko bi mogao da kaže da je to jalov posao jer se odgovor Euleksa već zna ili pak da se time ne utiče na status Kosova ili na položaj kosovskih Srba. Da zaista je svakom jasno da takozvana međunarodna zajednica predvođena Amerikom i EU toleriše terorizam i zločine, ako dolaze od strane „njihovih“ Albanaca. No to ignorisanje istine o teroru nad Srbima u južnoj pokrajini ne treba da bude alibi za srpske vlasti da se ne potrude da ništa ne učine. Ne samo da je obaveza svih državnih organa i institucija da čine sve što je do njih pa čak i kad su šanse male već i drugih organizacija, grupa i pojedinaca da shodno svojim resursima pomognu oko medijskog proboja istine o Srbima na Kosovu i njihovom stradanju danas i u prošlosti.

KAMPANJA „ISTINU O KOSOVU“
 
Da bi razumeli o čemu je reč zamislimo odnos snaga – jedno ministarstvo može imati stotinjak ljudi koji bi se redovno ili povremeno bavili promocijom nacionalnog interesa. A sada zamislimo samo situaciju kada bi oni uključili u rad brojne organizacije, grupe i uticajne pojedince u svoj zadatak te kad bi veliki broj ljudi dao doprinos, koji može da bude i 10 evra ili pak napisan mejl određenim medijima. Zamislimo kampanju „Istina o Kosovu“ u kojoj učestvuju državne institucije, nvo sektor, mediji, naučne institucije i stotinu hiljada volontera koji bi prošli obuku za osnovne medijske operacije (moto: obuči se – regrutuj – obuči) a kasnije angažovani na nacionalnoj kampanji širenja istine o stradanju Srba na Kosovu.

Ako bi se to na taj ili neki sličan način organizovala mrežna medijsko-lobistička mreža, slika o kosovskoj drami bi se postepeno menjala i kod nas i u svetu. Neko bi rekao da je to nemoguće organizovati ili da je previše skupo ili pak da ne bi dalo efekte u ovom momentu. Iako prigovori mogu biti delimično opravdani ipak za sve njih važi poslovica „onaj ko hoće nađe način, a onaj koji neće nađe razlog“. Dakle, ako postoji volja da se nešto promeni, pronašli bi se kanali komunikacije, adekvatni resursi i dovoljan broj onih koji bi slali poruke preko tih kanala.

Ono što se često zaboravi u ovakvim situacijama je da nije najbitniji ishod već sama borba za istinu jer krv nevine dece nas obavezuje da nešto uradimo povodom toga, bez obzira na šansu na uspeh. Čak i ako Euleks bude ignorisao ovakve zahteve za obnovom istrage, potrebno je uz taj zahtev napraviti kampanju koja će dovesti do toga da se domaća javnost podseti a strana upozna sa ovim, ali i drugim zločinima nad Srbima.

UMREŽAVANJE I ALTERNATIVNI MEDIJI

Sa pravom bi neko rekao da su veliki korporativni mediji na zapadu zatvoreni za „politički nekorektnu“ istinu o onom šta se dešava na Kosovu i Metohiji. Da, to jeste tačno, ali postoje i drugi alternativni mediji koji imaju svoj uticaj na globalnom nivou. Ako ne možete da prođete na globalnim televizijama, možete u nekim novinama ili internetu. Ako istina ne može na CNN, može na uticajne alternativne medije, poput ruskog Raša Tudej ili antiglobalističke nezavisne mreže Indimedija ili pak CBN („protestantski CNN“ u SAD), koji bi verovatno bio zainteresovan za medijske sadržaje o uništavanju hrišćanskog nasleđa od ekstremnog islama.

Pri tome se za efikasno plasiranje informacija i slika se mogu kao temelj iskoristit postojeća medijsku infrastrukturu Srbije, ali i postojeće organizacije i medije koje se bave Kosovom ili su sa Kosova, kao i naše organizacije u dijaspori. Ne treba potceniti ni informativni značaj uključivanja univerzitetske zajednice, naše crkve u zemlji i dijaspori u jednu decentralizovanu, široko postavljenu i dinamičnu srpsku info-mrežu.

Ovo u praksi znači umrežavanje državnih i nacionalnih institucija, medija, organizacija i uticajnih pojedinaca sa ciljem sistematičnog napora da se probije globalna medijska blokada u vezi sa istinom o srbskoj kosovskoj tragediji. Ovo podrazumeva korišćenje metoda i pristupa gerilskog marketinga i organizovanje kompleksnog umrežavanja različitih medijskih, lobističkih i intelektualnih entiteta.

To isto tako podrazumeva izlazak iz „srpske zone“, to jest dobijanje aktivne i kontinuirane podrške ljudi koji su naklonjeni Srbima i koji žele da istina o Kosovu pobedi medijske manipulacije. To pre svega znači angažovanje poznatih ljudi iz naše zajednice i organizacija dijaspore koje imaju pristup stranim medijima i uticajnim pojedincima. Zatim su tu institucije i mediji onih država koje iz svojih interesa žele da podrže srpsku borbu za istinu o Kosovu – na prvom mestu Rusije ali i drugih država poput Kine. Isto tako je u kampanju potrebno uključiti sve one koji su se do sada pokazali kao prosrbski nastrojeni, poput intelektualaca Jirgena Elzesera, Nikite Mihalkova ili Petera Handkea. Poruke istine o Kosovu bi trebalo da prenosi svi zvaničnici Srbije pri svakom sastanku sa strancima, ali i uticajni ljudi. No, nažalost, to će biti mnogo teži zadatak nego ubediti strance da se založe za promociju istine o stradanju Srba.

MEKA MOĆ

Zbog čega je potreban ovakav pristup? Srbija danas nema resurse tvrde moći (politička, vojna i ekonomska moć...), ali bi mogla drugačijim radom i novom mrežnom organizacijom da značajno ojača svoju „meku moć“ (mediji, kultura, sport, imidž...), kojom utičete na „sliku sveta“ kod uticajnih grupa i pojedinaca. Ko stvori i nametne svoju sliku sveta on je istinski i dugoročni pobednik. To u praksi znači da kroz mrežnu strukturu uticaja, preko svojih ljudi i prijatelja u svetu popravite koliko je moguće u ovom momentu sliku o Kosovu.

To podrazumeva nove principe organizovanja i nove ljude koji bi izneli takvu „globalnu gerilsku kampanju“. Nove metode rada podrazumevaju brojne male grupe koje rade u koordinaciji, bez klasične hijerarhije ali sa jasnim zadacima i pravilima, te rad zasnovan na kombinaciji novih tehnologija i kreativne „hajdučke taktike“. Da bi se ostvarili lokalni efekti (na primer na KiM), potrebno je delovati globalno i sa uključivanjem brojnih i raznorodnih institucija i timova.

Dosadašnja vlada gotovo ništa nije radila u pravcu medijske i lobističke podrške Srbima na KiM, kao i podrške realizaciji nacionalnih interesa jer za to nisu imali ni hrabrosti a ni kreativnosti. Nadamo se da će sadašnja vlada napraviti određeni iskorak u tom pravcu, što podrazumeva mnogo veću aktivnost i pokretanje medijske i informativne ofanzive sa ciljem da se, da kažemo, „internacionalizuje srbsko pitanje“. To ne znači samo po sebi trošenje mnogo novca i resursa – jer dobro tajmiran i organizovan protest u više gradova sa efektnom slikom o npr. trgovini organima ili o životu Srba u enklavama može da donese efekat koji bi sa klasičnim marketingom bilo potrebni milioni evra i meseci rada.

Stoga i pokretanje pitanja istrage oko strašnog ubistva dece na kupanju bi trebalo da bude početak jedne šire kampanje „pravda za Srbe“ u kojoj bi, ako želimo da uspe, morali biti uključeni mnogi. Ne samo Aleksandar Vulin i Kancelarija za Kim i ne samo ministarstva vlade i agencije već i svi akteri društvene, ekonomske, kulturne i naučne scene u zemlji i rasejanju koji mogu da budu uključeni u globalnu mredijsku mrežu. A svako može barem malo da pomogne da bi se došlo do konačno jedne pobede Srbije.

Iako se čini da bi pokretanje istrage o ubistvu dece i njeno dovođenje do toga da krivci budu kažnjeni bila mala pobeda – ona sigurno ne bi bila mala i beznačajna. Pre svega moramo se prisetiti da, kada privedete pravdi ubice nevine dece, vi ste uradili veliku stvar i pred Bogom i pred ljudima. Nikada ne treba potceniti značaj pravde u svetu ili barem napor da se nepravdi stane na put.

Pored tog biblijskog imperativa pravde („pravda drži zemlju i gradove“) ono što je još izuzetno važno je da je Srbiji jako potrebna „mala pobeda“. Navikli smo se na poniženja i poraze i kao zajednica gubimo nadu da se nešto može uraditi i preokrenuti u našu korist. Stoga bi zarad jačanja volje za otporom nepravdi od izuzetnog značaja bila jedna pa ma koliko izgledala „mala pobeda“.

Stratezi ratovanja i pobeđivanja poput Sun Cua i Lidela Harta govore o tome da je vojsci koja je u lošem psihičkom stanju potrebna „mala pobeda“ na nekom prividno sporednom frontu koja će joj odagnati malodušnost i ojačati volju za borbom i otporom protivniku. Uspehom na onom mestu gde postoji šansa za uspeh, nasuprot pokušajima tamo gde je tvrdo, ostvaruje se promena stanja duha u svojim redovima i novi odnos snaga na terenu. Tako i Srbija od nove vlasti i ne očekuje velike pobede, ali bi kao melem na tešku ranu došla „mala pobeda“ pravde i istine u svetu koji leži u nepravdi i medijskoj laži.

Izvor: Fond strateške kulture, Moskva