S Džonom Kejdžom po pečurke

Činjenica da je inicijativa da se aktualna godina provede u znaku Džona Kejdža poticala upravo iz radijskih krugova ni malo nije slučajna. Radioprijemnik je bio, može se reći, omiljeni muzički instrument kompozitora. Kejdž na primer ima delo pod nazivom Zamišljeni pejzaž br. 4. U njemu 12 izvođača u određeni momenat jednostavno uključuju i isključuju 12 radioprijemika, naštelovanih na razne talase. Tačno ponavljanje tog dela, a ono se izvodi već više od pola veka, u principu ne može biti, pošto je etar uvek drugačii! Sličnih dela u moskovskom Muzičkom cirkusu od 5. do 20. septembra biće dosta. Pri tome nastupiće ne samo ruski muzičari, već i njihove američke kolege: oni su pripremili čitav festival u festivalu pod nazivom Vodič Džona Kejdža po mestima gde u Njujorku rastu pečurke. U dve reči reći nešo o Džonu Kejdžu neverovatno je teško, primetila je u intervjuu za Glas Rusije istoričar muzike i kompozitor Irina Severina uoči otvaranja festivala.

- Džon Kejdž je rodonačelnik muzičkog konceptualizma, zen-budista i gatara prema Knjizi promena. Uz to i umenik, pisac, pesnik, čak i mikolog — strasni sakupljač i istraživač gljiva. Kod nas u Rusiji on je poznat pre svega po svojoj kompoziciji ”4'33”. To je trosatni muzički komad gde 4 minuta i 33 sekunde pijanista ne izdaje ni jedan jedini zvuk, zato ih ispunjavaju zvuci okolnog sveta — sirene automobila ili dobovanje kiše. Sećam se da je na koncertu povodom 90-godišnjice Kejdžovog rođenja profesor moskovskog konzervatorijuma Aleksej Ljubimov ”svirao” kompoziciju na otvorenom, ispred posemika Čajkovskom koji je okružila gomila. To je bilo veoma u duhu Kejdža.

U Rusiji su za Kejdža saznali prilično kasno, uzroci su jasni. U sovjetsko vreme njegova raznovrsna delatnost određivala se u najboljem slučaju kao primer teške krize buržoaske kulture. Ipak kompozitor je proživeo dug život, 80 godina, i uspeo je da zatekne vremena kada je za njega postalo moguće da poseti Rusiju, između ostalog postojbinu porodice svoje žene. Deset godina Kejdž je bio oženjen Ksenijom Kaševarovaom, ćerkom ruskog sveštenika koji je služio na Aljasci.

1988. godine Džon Kejdž je učestovao u Lenjingradskom festivalu savremene muzike, dolazio je i u Moskvu. I od tog trenutka broj tajnih Kejdžovih poklonika uvećali su njegovi očigledni sledbenici. Sve ideje, bolje reći Kejdžovi pronalasci, bili su dostojno ocenjeni. To je na primer ”preparirani klavir”. Tačnije klavir gde su među strune umetnuti šrafovi, komadići kartona, gumene loptice, staklići, skoro sve što se nađe pri ruci — od čega se pojavljuju specifični efekti dubine tona. Pioniskim otkrićima i drugim Kejdžovim zaslugama obeleženi su sada svi poznati avangardni muzički pravci i tehnike, između ostalog ”konkretna muzika” i slučajnost kombinacija kao princip dela. Naravno, upravo je Džon Kejdž, pronalazač i kralj hepeninga (sada se to češće naziva performans). Jednom reči, smesa ”svaga u svemu” bilo je i delo Kejdža koje je dalo naziv moskovskom festivalu, jer u njegovom Muzičkom cirkusu spojili su se rok, pantomima i film. Moja omiljena muzika je ona koju nikada nisam čuo, govorio je Kejdž. A komponujem muziku da bih čuo ono što još nisam...