Zašto su srbske bebe morale da umru?

Javnost u Srbiji je uznemirila vest da se u najvećem porodilištu u Novom Sadu dogodio celi niz smrtnih slučajeva još nerođene dece, kod kojih je prošao predviđeni termin za porođaj.

Svi ovi tragični slučajevi su bili skoro identični i odvijali su se po istom scenariju. Naime, trudnicama je svaki put odlagan carski rez, sve dok im nerođena beba na kraju ne bi umrla u stomaku. Problem je u tome što, po tvrdnjama brojnih ljudi, lekari namerno odlažu porođaje jer očekuju da dobiju novac od porodilja.

Ministarka zdravlja je tim povodom izjavila da su već preduzete sve potrebne mere i da će nadležni organi utvrditi odgovornost za smrt nerođenih beba. Međutim, bez obzira na rezultate istrage o tim konkretnim događajima, u najvećem delu javnosti ostaje neizbrisiv utisak da u srbskim porodilištima postoji duboko ukorenjena korupcija.

Mnoge buduće majke smatraju da moraju dati mito kako bi dobile odgovarajuću negu. Neka istraživanja su pokazala da je svaka druga anketirana osoba učestvovala u davanju mita u zdravstvenim ustanovama, a od najmanje četvrtine je novac zatražen sasvim otvoreno. Mnogi mladi roditelji u Srbiji se žale kako se zdravstvenom osoblju mora odneti najmanje jedna prosečna srbska plata za porođaj prirodnim putem, dok porođaj carskim rezom nezvanično košta i do 1.000 evra, što su tri prosečne plate u Srbiji.

Da to nisu samo neosnovane tvrdnje, potvrdili su svojevremeno i zvaničnici iz vladine administracije, koji su doslovno izjavili da je korupcija u zdravstvu prešla kritičnu granicu. Prema međunarodnim izvorima, u Srbiji se ukupno potroši čak oko 500 miliona evra na korupciju u oblasti zdravstva na godišnjem nivou.

A sada pogledajmo i šta kažu zvanični statistički podaci o smrtnosti novorođenčadi u Srbiji, ali i u drugim zemljama našeg kontinenta.

Na svakih hiljadu živorođenih, u Srbiji umre približno 7 novorođenih beba do jedne godine starosti, što se smatra velikim procentom smrtnosti. Slična situacija po tom pitanju je i u Albaniji, Rumuniji, Makedoniji i Bugarskoj.

S druge strane, među državama koje ostvaruju najbolje rezultate na tom polju su, na primer, Island, Austrija, Italija, Švedska i Belorusija, koje imaju najviše do 4 smrtna slučaja dece do jedne godine starosti na 1.000 živorođenih.

Što se tiče Rusije, ona je u prošloj godini imala najmanji koeficijent smrtnosti novorođenčadi u celoj svojoj istoriji, mada je on i dalje iznosio oko 7 procenata, i to pre svega zbog nekoliko kavkaskih republika u kojima je taj postotak prilično velik. Upravo zato je jedan od ključnih programa vlade izgradnja i opremanje savremenih perinatalnih centara. U sklopu realizacije pomenutog programa, za poslednje dve godine su otvorene 22 takve klinike širom zemlje, što je rezultiralo konstantnim poboljšanjem na tom polju.

Inače, Organizacija ujedinjenih nacija je postavila smanjenje smrtnosti dece kao jedan od svojih 10 Milenijumskih ciljeva. Da bi se taj cilj postigao i u Srbiji, bilo bi neophodno da se urade napori na obrazovanju budućih roditelja, poboljšanju životnih uslova, kao i na materijalno-tehničkom opremanju zdravstvenih ustanova.

Međutim, ako zbog izuzetno loše finansijske situacije ipak nije moguć suštinski iskorak u materijalnom poboljšanju uslova rada, onda je barem moguće odmah iskoreniti korupciju u srbskim porodilištima. A upravo zbog korupcije, po većinskom uverenju građana, u njima umiru nerođene bebe u beskonačnom očekivanju porođaja. Ali to je već posao za državu, jer nerođene bebe ne mogu same da se brane od pokušaja da od njih neko iznudi novac.