„GROM“ za narkobarone

Velika obuka na terenu nadleštava za borbu protiv droge zemalja ODKB obavljena je u petak u Podmoskovlju. U toku cele istorije Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti prvi put se sprovode manevri ovih dimenzija. Specijalne jedinice su koristile avijaciju, oklopnu tehniku i službene pse.

Članovi ODKB su: Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija, Kirgizija i Tadžikistan. Od 2005. godine u okviru organizacije radi Koordinacioni savet čiji je glavni zadatak sprečavanje trgovine drogom iz Avganistana. Ovom obukom velikih razmera pod nazivom „GROM-2012“ rukovode šef ovog saveta, direktor FSKN Rusije Viktor Ivanov i generalni sekretar ODKB Nikolaj Bordjuža.

Kolektivne aktivnosti u borbi s trgovinom drogom su jedina mogućnost za postizanje bilo kakvog uspeha. To je odavno priznato u glavnim gradovima sveta. I takva taktika donosi plod. Očigledan primer je zajednička operacija ruskih, američkih i avganistanskih policajaca za borbu protiv droge, sprovedena 12. septembra. U njoj je na teritoriji Avganistana uništeno 6 laboratorija droge, oduzeto je oko 6 tona smrtonosnog bilja. A operacija je pripremana na osnovu operativnih informacija koje je dobila FSKN Rusije.

Trgovinu drogom skoro sve zemlje na svetu smatraju pretnjom po nacionalnu bezbednost jednakom terorizmu. Kazne za širenje droge postaju sve oštrije, ali promet zbog nečega ne jenjava. Radi se o tome što postoji povratna veza, objašnjava politikolog Igor Hohlov.

- Princip trgovine drogom je dobijanje prihoda zahvaljujući opasnosti transporta, kupovine i prodaje droge. Paradoks se sastoji u tome da što efikasnije rade organi državne bezbednosti boreći se protiv ove zaraze, tim posao postaje isplativiji. Što je veći nedostatak droge, tim ju je opasnije kupiti, a samim tim je i skuplja.

Upravo zato u borbi protiv trgovine drogom treba koristiti kompleksan pristup, na šta se neprestano podseća u Moskvi. Bez policijskih operacija i uništavanja laboratorija se, naravno, ne može. Ali, da bi se konačno rešio problem potrebne su i druge metode, uveren je član ruskog Saveta za odbrambenu politiku Aleksandar Mihajlov.

Međunarodna saradnja treba da se bazira na stvaranju alternativnog biznisa u zemljama u kojima se proizvodi droga. Nažalost, mi idemo samo putem uništavanja laboratorija. Ne gradimo tamo fabrike, zavode, ne pružamo ljudima mogućnost da se bave legalnim biznisom. Ne pripremamo stručnjake za Avganistan na teritoriji svojih zemalja.

Problem Rusije, kao i mnoštva drugih zemalja Evroazijskog kontinenta sastoji se u tome da se praktično u neposrednoj blizini nalazi izvor teške droge – heroina. I Avganistan je proizvodi u ogromnim količinama. Zato južne ruske granice trpe sve veći pritisak učesnika u prodaji droge. Prirodno, ovaj problem treba rešavati u saradnji sa zemljama NATO koje su započevši svojevremeno vojnu operaciju u Avganistanu, preuzele odgovornost za situaciju u ovoj zemlji. I po ubeđenju stručnjaka, ne treba ga rešavati samo lovom na narkobarone, za koje se u toku istrage često ispostavi da su obični seljaci, već i ulaganjima u obnovu ekonomije Avganistana koji je razoren u toku rata.