Voz ulazi u stanicu?

Kako je saopštio britanski kanal Skaj Njuz, komanda NATO snaga je naredila da se od 18. septembra prekinu zajedničke operacije sa avganistanskom armijom i snagama bezbednosti na nivou malih odreda. Saopštenje je stiglo posle dve protivrečne izjave.

Šef Pentagona Leon Paneta je nazvao učestale slučajeve napada avganistanskih policajaca i vojnika na vojnike snaga za podršku mira u Avganistanu poslednjim trzajima talibana, koji su se provukli u redove nacionalne armije. Po rečima načelnika štaba snaga koalicije Olivijea de Bavinšova urzok nije u talibanima, već u drugim problemima. Temu nastavlja analitičar Oleg Severgin.

- U poslednje vreme novinske agencije mal te ne svaki dan saopštavaju o krvavim indicentima u toku kojih vojnici policije i Nacionalne armije Avganistana pucaju u leđa, a ponekad u čelo svojim drugovima po oružju iz sastava vojnih kontigenata zapadne koalicije u Avganistanu. Bukvalno dva dana pre pomenute odluke NATO rukovodstva neki Avganistanac u policijskoj uniformi je ubio dvojicu britanskih vojnika u provinciji Gilmend. I istog dana u provinciji Zabul drugi avganistanski policajac je ubio četvoricu američkih vojnika i ranio još dvojicu. Ukupno od početka ove godine, prema podacima agencije Si-en-en, u sličnim incidentima je poginulo preko 50 vojnika snaga koalcije.

Tako da su pokušaji Leona Panete i Olivijea de Bavinšova da daju svoje objašnjenje dešavanjima sasvim logični. Druga je stvar što su njihove ocene u suštini suprotne. Između ostalog, razlika u prilazima je ipak objašnjiva. Starijem atlanskom partneru iz NATO-a koji je proglasio pre 11 godina rat međunarodnom terirozmu i ušao u Avganistan na čelu trupa zapadne koalicije, teško je da prizna danas žalosne rezultate svog pohoda. Tim pre što prema raspodeli uloga u alijansi, Amerikanci odgovaraju za pripremu kadrova za avganistansku policiju i snage bezbednosti. Poslednji treba da preuzmu na sebe punu odgovornost za situaciju u zemlji posle odlaska koalicije 2014. godine. U svakom slučaju, upravo SAD, saopštava Bi-Bi-Si, bile su inicijator obustave zajedničkih operacija sa avganistanskim partnerima po oružju.

Istina, kako je izjavio komandant savezničkih trupa u Avganistanu general Džon Alen, ograničenja će biti delimična. Ipak, po zaključku eksperata Bi-Bi-Sija, zahvaljujući preduzetom koraku, našla se u haosu sva strategija NATO-a za predaju kontrole opštenacionalne bezbednosti avganistanskim vladinim snagama. U svetskim medijima već su se pojavile prognoze da aktuelni razvoj događaja može da doprinese ubrzanju plana povlačenja zapadnih trupa iz Avganistana. Zamenik direktora Instituta za SAD i Kanadu, general-major u penziji Pavel Zolotarev ne predviđa ipak korenitu izmenu tog plana.

- To je sve očekivano, drugačije se nije moglo. Očigledno Amerikanci osećaju isto što smo osećali mi u saradnji sa avagnistanskim vladinim trupama. Nisu uvek oni postupali kao naši saveznici. Ali u svakom slučaju proces pripreme za povlačenje trupa se vrši. I teško da doneta odluka može dodatno da ubrza rokove ovog povlačenja.

U svakom slučaju, Evropa sve glasnije govori o revidiranju ne samo misije NATO-a poput avganistanske, već i o samoj ulozi alijanse u savremenom svetu.