Gruzija se vraća, problemi ostaju

Mnogi analitičari objašnjavaju poraz Saakašvilija ekonomskim nazatkom i rastućim osećajem nezaštićenosti običnog građanina pred licem samovolje vlasti. Ipak, ništa manje bitan faktor nije bilo ni potiranje osećanja nacionalnog ponosa Gruzina.

Šef saveza Gruzina Rusije Mihail hubutija je ovako reagovao na rezultate izbora: Naš narod niej spreman da se miri sa diktaturom i poniženjem. Veštačka amerikanizacija Gruzije i pokušaj da se raskinu naše vekovne veze sa Rusijom su neprirodni. O otme su i govorili naši sunarodnici čitavom svetu.

Predsednik gruzijske dijaspore Rusije takođe je istakao da se administracija Saakašvilija odnosila sa nipodaštavanjem prema sunarodnicima koji žive van granica Gruzije. Svi pokušaji kulturne razmene i saradnje u nepolitičkim sferama nailazili su na kameni zid. Tako je potpredsednik Saveza Gruzina Rusije, profesor Visarion Hvinteliani, bio uhapšen i osuđen u gruziji iz političkih motiva.

Glavni rezultat uprave Mihaila Saakašvilija je gubitak Abhazije i Južne Osetije. Čak kako se za pravi cilj Saakašvilija smatra jačanje Gruzije i garantovanje njenog teritorijalnog integriteta, njegova politika dovela je do suprotnih posledica.

Paradoksalno, ali činjenica je da je većina bila sklona mišljenju da je Saakašvili bolji, zato što je predvidiv. Sa druge strane, on ima toliko loše odnose sa Moskovm da postoji stopostotna garancija da se za vreme njegovog mandata oni nikada neće poboljšati.

Tako je glavni urednih abhaskog lista Čegemska pravda, politikolog Inal Hašing prokomentarisao izjavu lidera pobedničke koalicije Gruzijski san Bidzine Ivanišvilija o neophodnosti pomirenja sa narodima Abhazije i Južne Osetije.

Drugim rečima, boravak Saakašvilija na dužnosti predsednika Gruzije garantovalo je zamrzavanje situacije. Niko nije imao nameru da uzima za obziljno problem 300 hiljada gruzijskih izbeglica iz Abhazije, od kojih je značajni deo ostao u Rusiji. Niko takođe nije planirao pregovore o statusu Južne Osetije i Abhazije.

Jasna je i uznemirenost Abhazije povodom rezultata izbora u Gruziji. U Moskvi ne odgovara svima aktualna sitaucija, kada proglašena nezavisna republika živi na račun ruskog budžeta, a pri tome demonstrira separatističke tendencije i ne uzima u ozbir uvek ruske interese.

Rusija je takođe zainteresovana za rešavnje sudbine više od sto hiljada Gruzina, nasilno prognanih iz Abhazije 1993. godine. Većina njih nije dobila rusko državljanstvo zbog nepokolebljivosti njihovog prava povratka u Suhum i okolne regione. Nalazeći se u statusu izbeglica, ovi ljudi su se našli u složenom položaju. Sa svim interkulturalnim problemima koji odatle proizlaze i koji birnu stanovnike ruske prestonice i drugih velikih gradova.

Problemi Kavkaza se neće rešiti sami od sebe posle odlaska Mihaila Saakašvilija. Ipak može se govoriti o poukama za čitav region: istiskivanje Rusije sa Kavkaza nemoguće je zbog njenog geopolitičkog statusa; rešavanje nagomilanih problema vojnim putem može da dovede do suprotnih rezultata.

Avigdor Eskin,