50. godišnjica Karipske krize

Pre tačno pola veka svetu je laknulo, jer je izbegao nuklearni rat, čija je opasnost bila više nego realna u vezi sa takozvanom Karipskom krizom. Podsetimo u čemu je suština Karipske krize, kada se svet našao na rubu nuklearne katastrofe.

U skladu sa zvaničnom sovjetskom verzijom uzrok Karipske krize (na Kubi ga nazivaju Oktobarskom krizom, u SAD-u Kubanskom raketnom krizom) treba tražiti u odluci Vašingtona da razmesti 1961. godine u Turskoj svoje rakete srednjeg dometa Jupiter. U Moskvi su to shvatili kao direktnu opasnost po bezbednost SSSR. Kao uzvratnu meru SSSR je razmestio na Kubi uz saglasnost Fidela Kastra svoje rakete srednjeg dometa R-12.

Smatra se da je Karipska krize počela 14. oktobra 1962. godine, kada je američki avion-izviđač tokom leta iznad Kube otkrio na njenoj teritoriji sovjetske rakete.

22. oktobra se predsednik SAD Kenedi obratio narodu, objavivši o postojanju na Kubi sovjetskog ofanzivnog oružja. Prema Ostrvu Slobode je bio uspostavljen režim karantina – blokada.

Prvo je sovjetska strana negirala postojanje na ostrvu našeg nuklearnog oružja, zatim uveravala Amerikance da razmeštanje raketa na Kubi ima karakter uzdržavanja. 25. oktobra fotografije raketa su bile demonstrirane na sednici SB UN.

Rukovodstvo SAD je počelo da ozbiljno razmišlja o masovnom bombardovanju Kube, ali se saznalo da je deo sovjetskih raketa spreman za lansiranje. Dakle, da je predsednik Kenedi odlučio o bombardovanju Kube, uzvratni napad SSSR-a bi neminovno rezultirao ratom između dve supersile.

Napetost, koja je nastala zbog Karipske krize, trajala je 13 dana. Međutim, Kenedi i Hruščov su uspeli da se dogovore o mirovnom rešenju problema, te je veliki rat bio izbegnut.

S pravom se smatra da je Karipska kriza bitno korigovala razvoj čitavog sveta, postavši najvruća epizoda iz perioda hladnog rata.

U izvršnom komitetu se ozbiljno razmatralo rešenje problema silom, pristalice Kenedija su ga ubeđivali da što pre počne masovna bombardovanja Kube. Međutim, redovni let U-2 je pokazao da je nekoliko raketa spremno za lansiranje, te bi takve akcije neminovno vodile ratu.

Da li su promenjene ocene Karibske krize 50 godina posle tih događaja? Kakve su njegove pouke?

Svoje mišlenje iznosi u intervjuu Glasu Rusije bivši oficir sovjetske obaveštajne službe, general-poručnik KDB u penziji Nikolaj Leonov. Tih godina je on više puta prevodio pregovore Fidela Kastra i Nikite Hruščova.

- Praktično nema velikih nesuglasica u ocenama tih događaja. Svaki put smo sve više ubeđeni da je u pravu zaključak da je politika, koju su sprovodili u to doba Kenedi i Hruščov, bila promišljena i razumna, jer su oni na kraju krajeva uspeli da postignu kompromis da bi izbegli nuklearni rat. Zato zahvaljujemo tim političarima, jer su to skupo platili: to je jednog koštalo života, drugog političke karijere. Vladajuće političke elite SAD i SSSR procenile su rešenje dva lidera kao veoma protivrečno.

Međutim, danas, posle 50 godina, možemo da uvereno tvrdimo da je Hruščov bio u pravu, jer je Kuba preživela. Ona živi, jača. To je glavno jer se upravo sudbina Ostrva rešavala tada za stolom pregovora (SAD i SSSR).

Prema mišlenju naučnika-latinoamerikanista Borisa Martinova, Kubanska kriza je odigrala ogromnu ulogu u daljem razvoju političkih procesa u čitavoj Latinskoj Americi. U intervjuu Glasu Rusije zamenik direktora Instituta Latinske Amerike AN Rusije je rekao:

- Latinska Amerika je takođe naučila pouke krize, prva posledica je bilo zaključivanje Ugovora Tlateloloko – o stvaranju prve nenuklearne zone na tom naseljenom kontinetu Zemlje, odnosno, Latinoamerikanci su jasno stavili na znanje da oni ne žele širenje hladnog rata i trku u nuklearnom naoružanju na svoj region.

S tim je povezano i dalje suprotstavljanje vojnim režimima, propast vojnih režima krajem 1980-ih i početkom 1990-ih godina proteklog veka. Inače, sve se dosta logično gradi, Karipska kriza je svojevrsna polazna tačka za kvalitativno nove događaje, do kojih je došlo krajem 20. veka.

To je bilo mišljenje naučnika-latinoamerikanista Borisa Martinova o nekim poukama Karipske krize, koja je pre 50 godina stavila svet na rub nuklearnog rata.