O čemu Nemac razmišlja?

Berlinski institut razvoja kvaliteta narodnog obrazovanja sproveo je istraživanje školskih uspeha nemačkih učenika. Ispalo je da su deca iz Bavarije, Baden-Virtenberga, kao i Saksonije i Rajnland-Pfalc mnogo uspešnija od dece iz drugih regiona zemlje.

Takva razlika u napredovanju naterala je ministarstvo obrazovanja da pokrene diskusiju o jedinstvenim obrazovnim standardima. Reč je o tome da se školski programi u Nemačkoj bitno razlikuju. Kao rezultat - deca iz Bavarije su toliko ispred vršnjaka iz Bremena da razlika odgovara godini dana učenja u školi! U ortografiji i shvatanju smisla iz slušanja najslabiji su učenici iz Berlina i Hamburga, iz engleskog jezika su lideri u zaostajanju učenici 9. razreda iz Meklenburg-Prednja Pomeranija. Zašto na jugu Nemačke deca bolje uče nego na severu?

Poznati ruski psiholog, akademik RAN Sergej Ključnikov je pretpostavio da je tamo bolje razvijena obrazovna infrastruktura. S druge strane, klimatske zone, u kojima žive ljudi, pružaju ozbiljan uticaj na njihovu psihologiju i brzinu reagovanja, - konstatuje Sergej Ključnikov.

- Ne sme da se tvrdi da su južnjaci pametniji od severnjaka. Oni su drugačiji. Brzina reagovanja je specifičnost regionalnog mentaliteta. Jug je, po pravilu, mesto, gde se lakše stvaraju veze, gde aktivnije komuniciraju. Na severu je osobina koncentracija na poslu, priroda tamo manje pruža ljudima.

Bilo kako bilo, bivši SSSR s njegovom opširnom geografijom lidirao je u svetu u obrazovanju. Sve je to rezultat postojanja određenih standarda u obrazovanju. Dakle, razumljive su namere preciznih Nemaca da sve svedu na jedinstvenu normu da bi sva deca u Nemačkoj dobro učila. Komentar Vadima Meleška, zamenika direktora Školskog lista.

- Standardizacija je zajednička tendencija u svetu. Ako je ima, ona je zaista potrebna. Pitanje je - u kom obliku i u kojoj varijanti. Postojanje standarda pretpostavlja unifikaciju zahteva, i to i prema profesoru, i prema učeniku, šta on mora da preduzme da bi realizovao osnovno, srednje ili visoko obrazovanje. Novi standardi pretpostavljaju da postoje granice, unutar kojih je moguća sloboda manevrisanja. S druge strane,p rofesorima su potrebne striktne, konkretne preporuke, šta da rade, šta treba da nauče učenici.

Prava ravnoteža je, prema mišljenju Vadima Meleška, činilac uspeha, koji doprinosi školskim rezultatima. Bez obzira na to, što mnogi kritikuju ruski sistem obrazovanja s JDI, Rusija ostaje među zemljama-liderima u pismenosti. Iza nje su Hongkong, Singapur, Kanada, Luksemburg, Mađarska i Švedska.

Što se tiče tendencije u školskim uspesima u Evropi, ona nije određena zbog priliva ilegalnih migranata. Međutim, postoje i izuzeci. Prema podacima britanskog lista Northampton Chronicl, rast broja učenika iz Istočne Evrope u engleskim školama znatno poboljšava uspešne rezultate mesne dece. Učenici iz Poljske, Litvanije, Letonije i drugih istočnoevropskih država se trude da što bolje uče u britanskim školama da bi roditelji bili ponosni na njih, zato jug-sever ovde nemaju veze.