Format koji je dokazao svoju uspešnost

Gusti dnevni red 11. rusko-francuskog sastanka o pitanjima bezbednosti predviđao je razmatranje čitavog niza pitanja. Kao npr. evropska PRO, situacija u Avganistanu, kao i regulisanje iranske atomske krize.

Ipak, glavna tema na finalnoj pres konferenciji je bila kriza u Siriji. Odgovarajući na pitanja francuskih novinara, šef ruskog MIP je podvukao je bliskost pozicija Moskve i Pariza:

- Ne želimo da dopustimo da se ova zemlja potpuno uništi, ne želimo podelu po etnokonfesionalnoj osnovi i ne želimo da se sirijska kriza odvija po libijskom scenariju i da kasnije usled nje počne da jača terorizam u regionu.Vojno rešenje - u tome smo potpuno saglasni - ne postoji!

Francuski kolega Lavrova je podvukao, da Moskva i Pariz nemaju različite stavove ni po pitanju formiranja prelaznih organa u Siriji. Ipak, Loran Fabius upustio se u razmatranje sudbine sirijskog lidera. To je jedina tačka Ženevskog komunikea gde strane ne mogu da nađu jedinstveno rešenje. Na početku je gospodin Fabijus izrazio nadu, da će tokom regulisanja krize Savet bezbednosti UN uspeti da „ponovo zauzme svoju ulogu“, a potom je izjavio da Pariz „loše može da zamisli kakvu ulogu u prelaznom periodu može da odigra Bašar Asad“. Kao odgovor na ovo je šef ruskog MSP podvukao, da u završnom dokumentu ne postoji punkt o svrgavanju sirijskog lidera. I svi učesnici grupe su potpisali ovu formulaciju:

- Inicijalno su naši saveznici izneli stav na Ženevskom sastanku, gde se govorilo o tome, da sadašnje rukovodstvo Sirije mora maltene da iščezne sa lica zemlje. U završnom tekstu ove rečenice nije bilo. Iz ovoga se može zaključiti da se o ovome nije raspravljalo. Nije korektno tumačiti ovaj dokument kao da pretpostavlja mešanje u rešavanje sudbine Asada. A neproduktivno je filozofirati šta će biti ako svrgnu Asada, ili ko će doći na njegovo mesto.

Pregovori u Parizu su se vodili u formatu „2+2“. Prvi put su se u takvom sastavu susreli ministri odbrane i inostranih dela 2002.godine. Ipak, sadašnje konsultacije su imale veći značaj, obzirom da se su dogodile posle izbora u Rusiji i Francuskoj.