Šta raditi u uslovima alimentarne GMO okupacije?

 Trinaestog novembra ove godine u Skupštini će se održati  politikantska farsa pod zvučnim imenom „javno slušanje o GMO“, na kojoj neće učestvovati ni predstavnici SANU, ni srbskog lekarskog društva, ni predsedavajući Ekotribunala i dokazani ekopatriota Nikola Aleksić, ali će zato tu biti Miodrag Kostić, koji, skupa sa drugim nesavesnim „biznismenima“ već uveliko krši još (jedva) postojeći zakon o zabrani uvoza i proizvodnje genetski modifikovane (GMO) hrane. A biće i predstavnici Srpske železnice (?!), i još sijaset (ne)kompetentnih  ličnosti i organizacija.

U suštini, ta farsa je samo uvod u predstojeće izlaženje u susret „kategoričnom traženju“ Monsantolenda (bivše Amerike) da Beograd uvozi mutirane (GMO) proizvode.

I skorašnja poseta državne sekretarke (samo koje države?) Hilari Klinton je u svom nezvaničnom delu predstavljala još jedan pritisak da i Srbija, jedna od samo tri zemlje u svetu koje zakonom zabranjuju GMO, postane Monsantov poligon i smetilište. Sve u svemu, neumitno se bližimo času kada će se, nezvanično već postojeći uvoz i proizvodnja GMOproizvoda, a onda i fundamentalni genocid, koji ide uz to, i ozakoniti.

Miodrag Kostić, Matijević i slični će konačno moći da odahnu: količina novca koji ulažu u podmićivanje carinika i političara će se nakon ozakonjenja uvoza fundamentalno-genocidne GMO hrane drastično smanjiti, to jest ostati u njihovim već prepunim džepovima. To što će tim ozakonjenjem započeti  još drastičnije akcije protiv opstanka, te će biti još više kancerogenih oboljenja i drugih boleština, a dugoročno i porasta steriliteta, što je sve naučno dokazana posledica korišćenja GMO – ne sekira nikog, pa ni narod. Narod zato što je, zahvaljujući lažima političara i ćutanju medija, zapravo neobavešten.

Neko bi mogao reći da nam se crno piše. Ali to nije tačno. Crno nam je već napisano, samo će uskoro biti i ozakonjeno.

U takvoj situaciji, a dok se konačno ne dogodi promena i političkog i ekonomskog sistema, koji će biti u funkciji opstanka, a ne u funkciji mita i profita, svima koji su svesni kako stvari stoje, ostaje da u ovoj alimentarnoj GMO okupaciji potraže oaze sigurne hrane i otud se snabdevaju. Govoreno vojnim rečnikom, takav način snabdevanja je svojevrsno gerilsko ratovanje protiv nadmoćnog GMO neprijatelja. Prethodna rečenica nije samo metafora. Mi jesmo u ratu i moramo i biti, ako hoćemo da opstanemo.

Moramo se povezivati i idejno i praktično i boriti na sve načine, kako bismo sačuvali  i svoje biološko, a onda i državno, nacionalno i kulturološko jezgro. U tu svrhu smo, Sabor Srba i prijatelja Srba i Pokret za opstanak,  danas posetili  jednu od još uvek retkih oaza sigurne hrane, u jednom banatskom selu.

Jedan od domaćina, čije ime iz logičnih razloga, jer u ratnoj smo situaciji, nećemo pominjati, nam je pokazao čitavi lepezu sigurne hrane, koja ne samo da je jestiva i ukusna, nego je i lekovita. Kao što je i sam rekao, kupuje samo so i delimično šećer,  jer ima zamenu i za njega.

Od svega što smo okusili, uključujući i čvarke, ne zna se šta je bolje. Broj ovih oaza sigurne hrane se mora povećati. To ćemo uspeti međusobnim povezivanjem ljudi kao što je naš domaćin, koji će, kao i mnogi drugi, kada se stvari u ovoj skoro propaloj zemlji promene u pravcu koji garantuje opstanak, sasvim zasluženo dobiti medalju narodnog heroja. Jer danas je patriotizam ustvari ekopatriotizam. Jer samo živi i zdravi ćemo moći da rešavamo svoje državne, političke, socijalne i kulturološke probleme. O distribuciji sigurne hrane, svesni d adelujemo u alimentarno-okupacionim uslovima,  ćemo se pobrinuti mi, koji se organizovano zalažemo za opstanak.

Ako smo već od strane podmitljivih političara, nesavesnih tajkuna i multinacionalnih kompanija, koje upravljaju mnogim svetskim vladama, fundamentalno ugroženi, pokazaćemo kako se mi Srbi ponašamo kad smo  OTPISANI.

Na kraju bih Monsantolendu i svim njegovim domaćim pomagačima , koji kao hijene nasrću na naš opstanak, umesto poruke citirao stihove Đure Jakšića:

– I samo dotle, do tog kamena,

Do tog bedema…

Nogom ćeš stupit, možda, poganom?

Drzneš li dalje?… Čućeš gromove,

Kako tišinu zemlje slobodne

Sa grmljavinom strašnom kidaju…