Bugarska i Rusija se usaglasile po svim pitanjima u vezi s gasom

Bugarska i Rusija su postigle principijelni sporazum u vezi s ugovorima o gasu. Ministar ekonomije, energetike i turizma Bugarske Deljan Dobrev je predstavio projekat „Južni tok“ ekonomskoj komisiji u parlamentu. Po rečima bugarskog činovnika, ovaj gasovod ima prioritetan značaj za zemlju, jer dati koridor diverzifikuje isporuke plavog goriva u EU.

Rusija i Bugarska su ka ovim dogovorima išle skoro 6 godina. Na putu gasovoda svako malo su se pojavljivale, prvo ekonomske, a zatim i političke nesuglasice. Nije tajna da Sofija odavno ima ozbiljne finansijske poteškoće. Odbila je da finansira izgradnju „Južnog toka“. Sve troškove na sebe će preuzeti Gasprom. Zato Bugarska neće dobijati carine za tranzit gasa u narednih 15 godina. Takvi su bili zahtevi Moskve.

Osim toga, Rosatom još uvek potražuje milijardu evra od Narodne električne kompanije Bugarske zbog odbijanja izgradnje AC u Belenu. I ovaj predmet se još uvek nalazi u sudu na razmatranju. U svakom slučaju, kaže predsednik Instituta za energetiku i finansije Vladimir Fejgin, za ovako veliki projekat biće potreban principijelni dogovor i želja, ne samo Bugarske.

- Ukoliko se bude sarađivalo u pogledu gasa, zajednička želja da se projekat realizuje i da bude uspešan, naravno, predstavlja pozitivan faktor. Međutim, moraćemo da se dogovaramo i s drugim zemljama.

S drugim zemljama je u toku pregovora o „Južnom toku“ bilo određenih neusglasica, ali je Generalni plan već usaglašen sa svim učesnicima. Prva će izgradnji pristupiti Mađarska. Početak je planiran već u decembru. Međutim, prva kopnena deonica će biti položena upravo na bugarskoj teritoriji. Izgradnja će koštati 3 milijarde i 300 miliona evara. Ovaj iznos lako može da stimuliše ekonomski napredak Bugarske zahvaljujući otvaranju novih radnih mesta, a takođe zahvaljujući angažovanju fabričkih kapaciteta i materijala. Međutim, u razmerama cele Evrope mnogo veći značaj ima element stabilnosti isporuke energenata. Upravo zato je Evropska komisija već promenila ton u pregovorima s Gaspromom nakon nedavnih optužbi za navodno previše dominantan uticaj na tržištu i za nepoštenu igru, smatra rukovodilac ruskog Centra „Međunarodna energetska politika“ Jurij Solozobov:

- Kao što je već javno izjavila federalni kacelar Nemačke Angela Merkel, Evropi predstoji decenija recesije. A jedno od sredstava za izlazak iz recesije predstavlja obnavljanje ekonomske aktivnosti, zbog čega su potrebne stalne isporuke energenata po ceni, prihvatljivoj za Evropsku uniju. Tako se ispostavlja da konflikt s Gaspromom, glavnim isporučiocem gasa Evropi, ne odgovara objektivnim interesima Evropljana.

Po mišljenju mnogih stručnjaka, s početkom izgradnje „Južnog toka“ problemi između zemalja će se rešavati pod uslovima, povoljnim za obe strane.