On čuje muziku čak i u snu

Mladog pijanistu Lukasa Genjušasa nazivaju jednim od najboljih ruskih izvođača mlade generacije. Unuk čuvene pijanistkinje i istaknutog pedagoga Vere Gornosajeve, on je stekao slavu posle pobede na konkursu pijanista koji nosi Šopenovo ime 2010. godine. Kako je rekao Lukas u intervjuu za Glas Rusije, bez obzira na svoje raznovrsne ukuse u muzici, u skorije vreme on namerava da izvodi dela upravo ovog kompozitora:

- To je moja etiketa. Ja sam osvojio nagradu na konkursu Šopena, to je ozbiljno takmičenje i treba da odgovaram svom liku. Pozivaju me u mnoga mesta zato da bi čuli Šopena u mom izvođenju.

Sin pijanista Pjatrasa Genjušasa i Ksenije Knore, Lukas je počeo da se bavi muzikom kada je imao pet godina, kao i mnoga deca iz muzičkih porodica. Čuvena baka se uključila u obrazovanje svog unuka kasnije. Genjušas smatra:

- Imao sam mogućnost izbora, ali uvek je dominirala muzika i konkretno sviranje klavira. U izvesnom trenutku desio se unutrašnji prelom, kada sam shvatio da zaista hoću time da se bavim i tu sam već uključio sopstvenu inicijativu.

Lukas je učio kod Gornostajeve u muzičkoj školi i kasnije u školi koja nosi Šopenovo ime. Danas je on student pete godine Moskovskog konzervatorijuma, i njegov predavač je ponovo Vera Gornostajeva. Čini se da je on pomalo umoran od pitanja da li je teško učiti kod sopstvene bake i treba li pijanista niz godina da komunicira sa jednim pedagogom. Ali po svemu sudeći, njihov rad u klasi, komunikacija predavača i učenika pre liče na odnose kolega. Lukas kaže:

- To je životna priča, priča o međusobnim odnosima u kojima je bilo mnogo svakakvih preloma i cik-cak linija, počev otprilike od 11. godine, kada se ona ozbiljno pozabavila mnome, pa do današnjih dana.

U toku poslednje dve godine Lukas je počeo aktivno da gostuje, da daje oko 50 koncerata godišnje. On je retki gost u Moskvi, mada aktivno nastupa u ruskim regionima, održava koncerte u Evropi, bio je u Brazilu i Japanu. Posle solističkih nastupa u Moskvi i Sankt-Peterburgu muzička štampa je počela da piše o njemu kao o retkom primeru savremenog izvođača. I zasista, ne samo svirka, već i Lukasovo ponašanje na sceni pokazuju njegov pažljiv odnos prema muzici. Za razliku od mnogih kolega iz branše, on ne pokušava da osvoji publiku jeftinim efektima. I u celini kritički se odnosi prema pretvaranju klasike u šou-biznis. Mladi pijanista je uveren:

- Za mene je muzika svakodnevni životni dašak, to se ne sme svesti naodređeni skup pojmova. To je način života, pozadina koja te prati čak i u snu. To je permanentni razvoj.

Pre dnjim su aktivna gostovanja i završetak konzervatorijuma. Lukas Genjušas dobro pamti reči velikog ruskog muzičara Mstislava Rostropoviča da treba što pre završiti konzervatorijum da bi se započelo učenje.