Da li je Rusiji potreban kineski ugovor?

Mediji, pozivajući se na izvore u Federalnoj službi za vojno-tehničku saradnju saopštili su o preliminarnom dogovoru između RF i Kine o isporuci 24 lovca Su-35. Ugovor može da otvori za Su-35 put na svetsko tržište. Ipak, saradnja sa Kinom nosi velike rizike.

Lovac Su-35BM poslednja je na današnji dan integracija platforme T-10C. Prvi njen predstavnik je čuveni lovac Su-27. Ova letelica i avion Su-30 napravljen kao razvijena njena faza 90-ih i 2000-ih godina osvojile su za brend Suhoj svetsku slavu. Avioni na platformi T-10 postali su najprodavaniji lovci poslednjih 20 godina.

Indikativno je da je velikili put na tržište za Su-27 otvorila upravo Kina. Prvi ugovor za isporuku Su-27SK bio je potpisan 1991. godine, drugi za njih 16 1996. godine. Zatim je usledio sporazum o isporuci skoro stotinu kompleta za licencirano sklapanje. Zatim je Kina kupovala već avione SU-30MKK.

Posle ugovora sa Kinom usledili su sporazumi sa Indijom, Malezijom, Vijetnamom, Alžirom i drugim zemljama. Ipak u istoriji komercijalnog uspeha ruskih lovaca postoji i druga strana. Počevši sklapanje kompleta, Kina je postepeno prešla na kopiranje ruskog aviona i pokrenula je proizvodnju već lokalizovanog aviona pod indeksom J-11. Po nizu karakteristika, uključujući resurs motora i mogućnosti opreme, kineska kompija osetno zaostaje za originalom. Ali sam proces kopiranja je uvećao mogućnost kineske vojne avioindustrije. To je omogućilo da se ubrza i obnavljanje ratnog vazduhoplovstva Kine, koje je početkom 2000-ih još čuvalo u stroju mnoštvo drevnih letelica tipa J-6, kopija sovjetskog MIG-19 pedesetih godina.

Interesovanje za Su-35 koji se po mogućnostima približava letelicama pete generacije, Kina ispoljava već niz godina. Ipak sudbina Su-27 u Kini navodi da se zamislimo o mogućnsoti ponavljanja priče sa Su-35. Garancije od pokušaja kopiranja ruske letelice niko neće dati. Samo velika partija aviona, najmanje 50, delimično može da umanji potencijalnu štetu. Takva kupovina će učiniti kopiranje besmislenim, a novac koji dobije proizvođač može da bude usmeren na razradu savršenijih letelica.

Partija od 24 aviona teško da može da se smatra dovoljnom za to da se pomirimo sa rizikom da za 10-15 godina pronađemo na nebu novi kineski klon. Još jedan način da se smanji rizik može da bude isporuka pojednostavljene verzije Su-35 u Kinu. Sasvim je moguće da će ova varijanta i biti korišćenja u praksi. Pretpostavljena cena od 1,5 milijardi dolara za 24 aviona ni malo se ne čini preterano velikom. Cijena toposvkih verzija letelica na bazi T-10 već je prešla granicu os sto miliona dolara za jedinicu.

Isporuka pojednostavljene verzije, uzimajući u obzir da će kopiranje letelice trajati najmanje 5-7 godina, može da se ispostavi sasvim prihvatljivom varijantom. ali ne optimalnom. Optimalna varijanta razvoja događaja bila bi maksimalno prekidanje isporuka ruskog vojnog haj-teka u Kinu. Potencijalni gubici odbrambenoj indistriji mogu da se kompenzuju unutrašnjim narudžbinama.

Iljja Kramnik,