Zašto je Turska odustala od izraelskih bespilotnih letelica?

Napetost u tursko-izraelskim odnosima ostaje. Kao i tendencija minimiziranja bilateralne saradnje u vojno-tehničkoj sferi. Potvrda je bila odluka turskog Saveta odbrambene industrije da vrati Izraelu ranije kupljene supersavremene bespilotne letelice.

Ova odluka je obrazložena nedovoljnom tehničkom podrškom sa strane Izraela i beskorisnošću samih letelica. Ipak eksperti smatraju da u njenoj osnovi leže dublji razlozi. Oni su vezani sa tursko-izraelskim odnosima u celini. Po mišljenju potpredsednika Centra za međunarodna i strateška istraživanja, pukovnika u penziji turskih oružanih snaga, doktora političkih nauka profesora Dželaletina Javuza:

- Turska je svojevremeno kupila od Izraela oko 10 bespilotnih letelica marke Heron za 15 miliona dolara. Ali one stoje osam meseci. Postoji problem sa njihovim remontom i tehničkim servisiranjem. I dosta ispravno se vraća ono što se ne koristi. Kako će to izgledati u praksi, teško je reći. Odluka turskih vlsti može da se prihvati kao namera da se prekine saradnja sa Izraelom u kupovini bespilotnih letelica. Uz to, Tursko akcionersko društvo avijacione i kosmičke industrije već vodi radove na proizvodnji svojih bespilotnih letelica. I za nekoliko godina u turskom ratnom vazduhoplovstvu će biti bespilotne letelice sopstvene proizvodnje.

Ova situacija indirektno odražava stanje tursko-izraelskih odnosa. 2009. godine u skladu sa Crvenom knjigom – tajnim dokumentom o politici nacionalne bezbednosti Turske Republike – jedini protivnik Turske je bio Izrael. Ipak danas između Turske i tri susedne zemlje, Irana, Iraka i Sirije, odnosi su se kardinalno promenili. Kako je Ankara okrenula leđa Tel-Avivu, odmah su se pojavile neprevladive razmirice sa susedima.

Tel-Aviv je počeo da ulaže sve napore da zavadi Tursku sa njenim susedima. Ipak, to nije samo zasluga vlade Netenjahua, veliku ulogu je odigrao jevrejski lobi u SAD, kao i Obamina administracija. Spoznavši da je praktično nemoguće nametnuti Ankari prijateljstvo sa Tel-Avivom, zajedničkim naporima počeli su da stvaraju takvu atmosferu oko Turske, koja je isključila bilo kakvu mogućnost da se pdruži svakoj antiizraelskoj koaliciji. Danas je teško zamisliti antiiirazelski savez Turske, Irana, Iraka i Sirije. I takvo stanje stvari se pogoršava i tako ćalosnim stanjem tursko-izraelskih odnosa.

Arje Gut, izraelski politikolog, savetnik ambasadora Turske u Izraelu 2006-2008. godine smatra da je prevremeno govoriti o konačnoj svađi dve zemlje. Izrael i Turska, uveren je on, objektivno su jedno drugom potrebni.

- Tursko-izraelski odnosi nisu samo 60 godina zvaničnih odnosa između dve zemlje, već i 500 godina dobrih odnosa između dva naroda. Sada je u našem regionu složena sitaucija. I Turskoj je potreban Izrael isto kao što je Turska Izraelu. Turska je uvek bila za Izrael važan ekonomski i vojni partner. I tursko rukovodstvo treba da stavi u prvi plan ne svoje lične ambicije, već nacionalne interese svoje zemlje.

Turska treba da računa da Izrael ima veliku težinu na regionalnoj i međunarodnoj areni. Izraelsko rukovodstvo sa svoje strane htelo bi da označi novi start bilateralnim odnosima. To ima ništa manje vžan značj i za samu Tursku. Mi vidimo da se situacija u Siriji komplikuje. Turska sa jedne strane podržava antiasadovske snage, ali sa drge strane podižu glavu snage koje predstavljaju opasnost po bezbednost same Turske. to su organizacije vezane za kurdske separatiste. Tokom decenija Izrael je pružao svu moguću pomoć Turskoj u borbi protiv tog problema, uvek je bio pred svojih saveznika i do danas se pridržava proturskog stava u datom pitanju. Po mišljenju Arjea Guta, rukovodstvo obe države treba da shvati da tesni odnosi među zemljama ne treba da se prekinu, pošto nemaju alternativu.

Amur Gadžijev,