Argentina na ivici socijalnog sloma

Ovih dana Argentina je bila paralisana 24-časovnim generalnim štrajkom, koji je bio uperen protiv predsednice države Kristine Kiršner. Stručnjaci upozoravaju o sve većem protestnom pokretu i jačanju opozicije u vezi sa narastajućom ekonomskom krizom. Kriza i opasnost su time dublji što od stanja u Argentini umnogome zavisi stanje u celoj Latinskoj Americi, a posredno je povezano sa SAD i Kanadom.

Na ovu temu govori argentinski analitičar Horhe Kastro:

- Nacionalni štrajk je bukvalno paralisao zemlju. Organizovali su ga sindikati, a glavni je zahtev bio snižavanje poreza na primanja. Po nekim pokazatenjima, ovaj porez iznosi i do 25%. Vlada je bila prinuđena da poveća ovaj porez u vezi sa sivom ekonomijom u koju je na neki način uvučeno gotovo 40% radno sposobnog stanovništva. Osim toga, sindikati su nezadovoljni budžetsnjkim planom koji je usvojio kabinet Kristine Krišner, prema kome radnike čeka smanjenje minimalne zarade, smanjenje iznosa penzija i druge nepovoljnosti. Ipak, po meni, ovi protesti imaju svoj politički kontekst, jer gledano sa druge strane, nacionalna valuta je ojačala za poslednjih 10 godina a situacija u zemlji je značajnpo stabilnija. Organizatori ovih protesta su povezani sa opozicijom.

Dodatnu težinu ovim protestima daje i činjenica da su i snage bezbednosti jače i veće negpo ranije. Ove jeseni su na ulice Buenos Ajresa izašli pripadnici vojne policije i obalske straže, ne kako bi preuzeli vlast, već kako bi zatražili povećanje plata. Strušnjaci primećuju, da argentinski vojnici i pripadnici oružanih snaga nisu tražili povećanje plata od vlade.

Verovatno je da će Kiršner u svakom slučaju morati da „pritegne kajš“. Ali to ne znači da će represija uzeti maha, već da bi valjalo da svaki argentinac preuzme deo lične odgovornosti . To znači da se ekonomski problemi ne rešavaju na trgovima, već svoje delanje valja usaglasiti sa situacijom.