U pesmama Grebenščikova je istorija ljudske duše

Stojeći, uz ovacije, pozdravila je publika Velike sale Moskovskog kozervatorijuma premijeru oratorijuma Sedam pesama o Bogu. A nekoliko dana pre toga ništa manje burni aplauzi odjeknuli su posle koncerta u sali Kapele Sankt-Peterburga, gde je izvođen program Volhvinevi. Ova ova muzička događaja vezana su za ime oca ruskog roka Borisa Grebenščikova i njegovu grupu Akvarijum, koja obeležava ove godine 40 godina rada.

Danas su moderni nastupi rok-grupa sa simfonijskim okestrima, ali najčešće akademski kolektiv samo daje okvir pojavi rok-zvezda na sceni. U Peterburgu nije bilo tako. Izvedena su prava simfonijska dela, koja je komponovao poznati džez muzičar Vjačeslav Gajvoronski na teme pesama Akvarijuma – takva kao Adelaida, Dubrovski i druga.

- Ja sam izabrao ove pesme koje su mi se činile zanimljivim. Nisam zavisio od ideje pesme, pošto je tamo organska veza sa rečima. A meni je bila važna gola tema, bez reči i mogućnosti kompozitorskih postupaka, koji je odjednom prikazuju sasvim drugačije.

Drugačije je izgledao i sam Boris Grebenščikov: on je nastupio ne kao izvođač pesama, već kao kompozitor, predtavivši još i svoja orkestarska dela, a ujedno i izložbu slika postavljenu u foajeu.

Na moskovskom koncertu Grebenščiko, kultna figura ruskog roka, takođe se pojavio. Ali ne na sceni, već u sali – kao slušalac oratorijuma Sedam pesama o Bogu. Njega je komponovao moskovski kompozitor Andrej Mikita, takođe na osnovu pesama Akvarijuma.

Istorija ovog dela je sledeća. Za komponovanje albuma koji je predstvljao kaver-verzije Akvarijuma, pozvali su Moskovski sinodalni hor. I kompozitor Mikita je uradio za kolektiv aranžman pesme Soko sa orkestrom. Snimak postavljen na Internetu sakupio je rkordni broj pozitivnih ocena za klasičnu muziku, a kompozitor je nastavio da radi na pesmama Grebenščikova. Sama po sebi nametnula se dramaturgija velikog oratorijuma, seća se danas Andrej Mikita. U njemu su potpun očuvani tekstovi i melodije Borisa Grebenščikova i bili su dodati orkestarski „komentari“ uz njih.

- Na osnovu pesama Grebenščikova dobijena je istorija ljudske duše – od neverovanja, očaja, depresije, preko nade ka svetlosti, radosti i ka Bogu. Ovde nema jasno izraženih delova, jedna pesma pretapa se u drugu, i tako neprekidno oko 70 minuta. Ispalo je multikulturno delo koje po stilistici obuhvata i hiljadugodišnju istoriju i tekstove 21. veka.

Andrej Mikita smatra da je stvaralaštvo Borisa Grebenščikova jedinstvena sinteza različitih pravaca.

Meni se čini da je njegovo stvaralaštvo sasvim samosvojna pojava. Naravno, postoje elementi roka, ali postoji i odjek kantautorske pesme i ruske romanse. Intonacija mnogih njegovih melodija bazira se, ja tako smatram, na pravoslavnom pripevu.

U premijeri oratorijuma Sedam reči o Bogu, osim ruskih muzičara, učestvovao je i Svetogorski hor Filafonite iz Grčke.