Vreme izbora: 'BIRAJTE ILI HRISTA ILI BARABU !

Vreme izbora: 'BIRAJTE ILI HRISTA ILI BARABU !"

Braće i sestre,

U svojoj srcem napisanoj, dušom prožmanom i suzama začinjenoj ispovesti, bolje reći VAPAJU MNOGOSTRADALNE DUŠE SRBINOVE pod naslovom
OPLAKUJ, SRPKINJO SESTRO – OSVETI, SRBINE BRATE ! na:

https://www.vidovdan.org/forum/viewtopic.php?f=8&t=3918

opomenuh vas krikom očajnika na trinaestogodišnjicu naše najnovije stradije, našeg bola i naše svesrpske srmote. Neću ovom prilikom da vas, drage moje i poštovana braćo, opet rasplakujem time, već ću vas podsetiti na još jednu, možda nije tužnija, ali jeste sramotnija, godišnjicu zbog koje neutešno ridam već 45 godina – RASKOL KOJI SU POČINULI BEOGRDSKI ANTISRPSKI NASTROJENI, KOMUNJARSTVOM ZADOJENI i BEZUMLJEM NABILDANI ADŽUVANI – CRNORIZI SKUTOLJUBI JOSIPA BROZA, JULKE i BORISA TADIĆA.

Braćo i sestre, priznaću vam da sam ovom prilikom imao zamisao da slično svom velikom Učitelju o Justinu ovo što imam nameru da napišem u stvari bude posveta blagopočivšem mitropolitu SSP- a, Njegovom visokopreosveštenstu Dionisiju, VELIKOM MUČENIKU i spasiocu našeg SRPSTVA, HRISTOVE VERE PRAVOSLAVNE i MAJKE SRBIJE, no neću to činuti samo i jedino iz razloga što sam preneuk da bih dostojno opevavo vaistinu Svetitelja o. Donisija. Dakle, drage moje i poštovana braćo, neću da pišem tropar o Sv. Dionisiju iz razloga koji navedoh, ali moram da vas bar donekle upoznam sa Njegovim svečinjenjem kako bi sačuvao NAŠE JEDINO OVOZEMALJSKO SVETO TROJSTVO – SRPSTVO, HRISTOVO PRAVOSLAVLJE i SRBIJA.

Arhiepiskop i mitropolit Dionisije (Dragoljub Milojević) je rođen u selu Rebrovcu kod Kragujevca 26. jula 1898. godine. Bio je profesor u Kragujevcu. Posle smrti svoje voljene supruge u celosti svoj život prepušta Gospodu tako da odlazi u Hilandar, tamo se zamonašuje i dobija monaško ime Dionisije. Po povratku iz Hailandara u svoju Majku Srbiju tadašnji Patrijarh SPC-a Dimitrije ga postavlja za profesora Monaške škole u manastiru Rakovica kod Beograda. Pošto je već tada slovio kao izvrstan intelektualac i veoma dobro obrazovan čovek patrijarh Dimitrije ga šalje na čuvenu Duhvovnu akademiju u Carigrad. Tamo veoma uspešno savladava klasičnu filologiju, naročito grčki jezik, te biva najbolji student te renomirane teološke prosvetne ustanove. Po povratku iz Carigrada Sinod SPC-a ga postavlja za profesora najelitnije bogoslovije u SPC-u – Bogoslovija u Sr. Karlovcima. Uporedo sa teološkim fakultetom i studijima klasične filologije 1933. godine diplomira i na Pravnom fakultetu u Beogradu. Nešto kasnije postaje i doktor nauka. Iste godine ga patrijarh Varnava unapređuje u čin arhimandrita, postavlja ga na mesto upravnika Monaške škole u Visokim Dečanima, a 1938. godine postaje vikarni episkop srpskog Patrijarha sa sedištem u Beogradu. Negde krajem 1939. godine Sv. Arhijerejski Sabor SPC-a vikarnog episkopa srpskog Patrijarha sa sedištem u Beogradu, Njegovo visokopreosveštenstvo Dionisija, bira za episkopa Američko-Kanadske eparhije sa sedištem u manastiru Sv. Sava u Libertvilu (sam manastir je podignut 1923. godine) kod Čikaga. Na dužnost episkopa Američko – Kanadskog Njegovo visokopreosveštenstvo Dionisije stupa 15. aprila 1940. godine. Na toj dužnosti ostaje punih 39. godina. Upokojio se u Gospodu maja 1979. godine i njegovi ovozemaljski ostaci se nalaze u manastiru Sv. Save u Libertvilu. Za vreme i posle Drugog svetskog rata Njegovo visokopreosveštenstvo Dionisije neizmerno pomaže svom rodu i svojoj rodnoj grudi. Verujem da mu je to i jedina „greška“, jer crnorize komunjare koje su posle rata kao zveri progonile mitropolita Dionisija su zajedno sa krvolocima JBT-a urlale:

„Slaba Srbija – dobra Jugoslavija !“

Braćo i sestre kad-god se setim posvete o. Justina iz njegove knjige „Vreme izbora“ i glasi:

''Vrlo mi dragom u Gospodu i svetom vladici Dionisiju na besmrtno molitveno sećanje. Otac Justin... o Božiću 1976. manastir Ćelije''.(sličnu posvetu je napisao o. Justin i 1977. godine.)

ne mogu a da neutešno zaridam kao nekad dok još bejah u majčinom krilu. I jedan i drugi biser srpske mislenosti (Dionisije i Justin), bojim se da nikada više nećemo imati takve umove u isto vreme, su na isti način bili progonjeni, od istih zveri i zbog istih „grehova“ – neizmerne Ljubavi do SRPSTVA, HRISTA i SRBIJE, ali nisu se predali, nisu pokajali, ili, ne daj, Bože, odustali od svog ovozemaljskog SVETOG TROJSTVA.

- nastaviće se –

Krstan Đ. Kovjenić