Samit EU: opaske i progres

Samitu u Briselu evropljani su prišli sa nešto različitih pozicija. Nije slučajno što su njihovi pogledi bili odraženi u dokumentima koje je predsednik unije Herman Van Rompej predstavio kao platformu za razmatranje na samitu EU.

Mišljenje Borisa Frumkina, vodećeg eksperta za probleme evorpske integracije.

- I nije slučajno što je podela pogleda bila odražena u konačnom dokumenti koji je Herman Van Rompej pripremio unapred, kako bi ga razmotrio detaljnije na sastanku. Usvojeni materijali će poslužiti na korist evorpskim zemljama, bez obzira na to u kojoj ekonomskoj sitauciji se one nađu danas.

U celini briselska rezolucija predstavlja principijelnu koncepciju usaglašenu sa liderima svih vodežih država EU. Finansijska pomoć je krajnja mera, kada su sve moguće poluge već zadejstvovale, a uslov pružanja ovakve pomoći je spremnost za radikalno prestrojavanje nacionalnog sistema po uzoru na finansijsko disciplinovane zemlje.

Čini se da glasine koje su se danas pojavile o ozbiljnim neslaganjima u EU povodom pružanja pomoći onim partnerima koji posebno pate od finansijske krize, pomalo preterane. Primer su upravo izdvojene 34 milijarde evra Grčkoj kao zemlji koja je stala na put oporavka. A povodom Španije gde je broj nezaposlenih (5 miliona ili svaki četvrti radno sposobni) pobio sve rekorde EU, vladaju najrazličitija mišljenja. U nekim prestonicama kriznu situaciju nastalu u poslednjih 5 godina imenuju na različite načine, sve do opasne i zabrinjavajuće. Na pitanje o sve većim teškoćama i potrebi za finansijskom pomoći, ministri Mariana Rahoja odgovaraju polualuzijama. Ipak sam premijer, ne zatvarajući oči pred nezaposlenošću i skupoćom, najčešće pokušava da umiri javno mnjenje.

Na različite načine ocenjuju sitauciju i sami Španci, koji su ponovo saznali za optimizam Marijana Rahoja prilikom njegove ocene dogovora u oblasti ekonomije i finansija na upravo završenom samitu EU. Mišljenje našeg eksperta, madridskog novinara Antonija Para.

- Ova gospoda ekonomisti koji mnogo znaju o finansijama, ako i istupaju sa optimizmom, verovatno imaju za to osnova. Ja volim da govorim o problemima koji brinu občne Špance. U prvom redu to je rast nezaposlenosti, kao i to što se ogromna pažnja kod nas danas poklanja bankarskoj sferi. Na kraju je to dovelo do bankrotstva štedionica, jer se ispostavilo da one nepravilno raspolažu uloženim sredstvima. Evro se nalazi u krizi, i ljudi stalno govore o tome. Za mene je mnogo važnije da se u zemlji stalno popularišu druge vrednosti: moral, patriotizam, obrazovanje, jednom reči to što omogućava da se s optimizmom gleda u budućnost.

Eksperti radija Glas Rusije i analitičar Igor Kudrin su rezimirali preliminarne rezultate poslednjeg samita EU u ovoj godini.