ŽENSKA LEPOTA NEKAD I SAD (PO BORISU AKUNJINU)

Lepota tih lica koja su potresala savremenike  i pokoravala srca ljubavnika,  kao da nam danas izlgeda sumnjivo,  neuverljivo. Nisu usamljeni oni naši   tihi susedi za čiji ukus  nekada prelepa  Jelenea Skavronska izgleda,  nije greh reći,  prosto kao čudovište. Ali bi zato madam de Mentenon  danas mogla nekako proći,  samo tek nakon što bi posećivala neke fintes klubove i posedela malo u salonima za mršavljenje.  Ovako razmišlja na svom blogu Boris Akunjin, japanaolog,   prevodilac  sa japnskog,  književni kritičar,  pisac   čiji romani u žanru novog  detektiva dostižu milionske tiraže u Rusiji i prevedeni su na dvadesetak svetskih  jezika,  po njima se snimju filmovi,  dramatitzuju se za scesko izvođenje. 

Zajednička osobina negdašnjih lepotica:debljina ili najblaže rečeno- popunjenost 

I pored svih razlika u njihovom zaslepljujući prelepom izgledu,  lepotice nekadašnjih vremena imaju i jednu (nezaobilaznu), može se reći zajedničku  taktičko-tehničku karakteristiku:sve su one debele,  ili u nekoj manjoj meri popunjene.  Sve do XIX veka mršava žena se po definiciji nije mogla smatrati  lepom,  jer bi to bio oksemoron. Jer sama reč“dobri „ označavala je „debeli „(„podobrio se „,  to jeste „postao je deblji,  udebelio se „),  dok  pridev „mršav,  mršava mršavo“ bio sinonim za reč “slab, slaba, slabo“. To potiče verovatno iz pvobitnih vremena  kad se oskudevalo u hrani,  pa je korpulentna životna saputnica  mogla postati mršava kao rezultat neredovne i oskudne  ishrane. Krvožedna verzija pretpostavlja  da se  sa debelom ženom/ljubavnicom u slabo zagrejanim srednjovekovnim odajama prijatnije spavalo. Ali reproduktivna funkcija je takođe bila važna za osobe od kojih se očekivalo da rađaju,  pa  su  široka bedra  i snažna bista   izgledala perspektivnije za tu funciju  i bila su  presudna za  negdašnji dobar  ukus. Ostali delovi tela  nisu bili od nekog posebnog značaja,  pa ni krive noge nikako nisu mogle  nauditi rejtingu čarobnice  zbog nedostupnosti istih delovanju očinjeg vida. Na slikama španskih kraljeva,  kao što je poznato,  nogu uopšte nije bilo,  bar se nisu videle ni na jednom platnu. 

Kad je utvrđen savremeni kanon ženske lepote?

I zbilja,  kad se to i gde utvrdio kanon savremne ženske lepote i ko je to uradio ?Od kada su to bucmaste  i podebele lepotice prestale da budu kraljice lepote  ustupajući tron mršavicama I neurednim zamazankama?

Mesto radnje gde je Punoću smoždila Mršavsot  je Pariz. Vreme istorijskog prevrata: pedesete i šezdesete godine XIX veka. Vođa prevarata:carica Jevgenija,  supruga Napoleona III.  Ta dama  je izvršila ogroman,  presudan uticaj  na naše sadašnje predsatve o lepom i to u najrazličitijim sferama. Mi i danas,  a da toga nismo ni svesni,  u mnogome  nastavljamo da sledimo estestke pristrasnosti „Španjolke„, kako su je svi redom podanici nazivali. 

Carica Jevgenija vratila Parizu  status svetske prestonice 

Glavno istorijsko postignuće carice Jevgenije sastoji se u tome što je  ponovo vratila Parizu  status svetske prestonice i to nakon  višegodišnjige tavorenja u stanju  običnog reproducenta palanačkog duha. Pariz kakvim ga danas poznjemo:bulevari,  znamenite građevine, fasade, bleštatost Luvra, opera Garnje, -u značajnoj meri je formirao savremene kriterijume „šika „ i glamura, i sva ta elegancija je nastala kao izraz ukusa žene koju su prijatelji zvali Euhenija  Montiho i koja je tokm punih 17 godina bila carica svih Francuza. 

I za vreme carice  Žozefine i madam Pompidur Pariz je bio centar svestke mode 

Pariz je i ranije uspevao da bude centar svetske mode-u vreme carice Žosefine i madam de Pompadur  ili madam de Mentenon.  Sredinom XIX veka blagodareći damskim žurnalima,  telegrafu, svetskim izložbama, parabrodima i železničkim prugama, i  do tada nezamislivoj   brzini putovanja,  rasprostranjenost informacija o sveukpnom kulturnom životu u svetu je mnogstruklo povećana. U Petersburgu i Njujorku pomodarke svetskog  ranga su malte ne  već sutradan saznavale  o tome kako je na poslednjem balu bila obučena carica Evgenija, kako joj izgledla  nova frizura, da li treba nositi kronmolin ili  ga pak  s prezrenjem odbaciti, do koje obima treba da izgleda širina suknje... A pošto je carica Jevgeija po prirodnoj konstitiuciji i onako bila mršava, ali  vrlo umna žena, rukovodila se principom „stvori efekte od defekata „,  namerno haljinama isticla svoj telesni izgled pa je čak oko sebe imala ceo ružičnjak dvorskih dama u istom stilu. Danas nam izgleda da su te devojke pripadale  srednje popunjenim, ali u to vreme poznata slika Vinterhaltera bi verovatno izgledala kao parada skeleta.  

Ana Karenjina kao obrazac prirodne lepote,  oličenje principa večne ženstvenosti  

Sa te tačke gledišta, zanimljiv spomenik promenljivim pogledima na žensku lepotu je roman“ Ana Karenjina  „u kojemu je Lav Nikoljevič,   beskompromisni protivnik štetnog  pomodrastva svake vrste,    suprostavio pravu, priprdnu lepoticu Anu,  na čiju punoću autor neprestano skreće našu pažnju,  veštačkoj, skroz evopeiziranoj Betsi Tvesrkoj,  sa  njenim „dugim belim licem„ i neprijatnoj  suvoparnošću. Ali to već prealzi u plač za nestalim  kanonom lepote. Odsada će u zapadnom svetu carovati protvprirodna lepota knjeginje Tverske. 

Muškarci se nikad ni za što nisu pitali u carstvu  lepote 

Muškarce, kao i obično, niko nije nizašta pitao  o idealu ženske lepote. Većina od njih  još dugo vreme je nastavila kao i pre da punačke žene doživjava kao olicotvorenje ženske lepote, ali se niko od njih nije osmelo da to i javno  kaže.  Standarni seks kompromis mušakarca  iz gornjih slojeva društva s karaja XIX  i početka XX veka  izgledao je ovako: u kući   po modnom trendu oblikovana, skldno građena žena koja prealzi na mršavost, a u bordelu , čije posećivaje on krije kao zmija noge,  čeka ga savim suprotan tip,  debedljuška sa sa pozamašnim  grudima,  zanosna Zizi. 

Kasnije, s pojavom kinomatografa,  taj tehničko-umetnički pronalazak je naneo konačan udarac debeljuškastim  ženama  kao obrascima i idealmi žesnke lepote i uzvišenosti. Holivud  je završio ispianmje mozgova mušakara  i oni su se pomirili s tim da su mršavije žene poželjnie od debelih.