Nova perspektiva globalnog zagrevanja

Sledeća, 2013. godina će biti najtoplija u poslednjih 160 i više godina, od kada se vodi evidencija. Prema prognozama britanskog Meteorološkog centra, temperatura će premašiti godišnji prosek za više od pola stepena Celzijusa. Ako se ovako nastavi, već će u ovom veku na planeti otpočeti katastrofalne promene. Međutim, neki istraživači stanovništvo plaše drugim prognozama. Od 2014. godine, prema njihovom mišljenju, počeće zahlađenje, a zatim - novo ledeno doba.

U istoriji čovečanstva su zebeleženi, kako toplotni talasi, tako i žestoke hladnoće. Znaci za vremenska predviđanja su poznati od davnina. Naučna istraživanje u ovom polju su počela u XIX veku. Tačnost vremenske prognoze za jedan dan iznosi 95%, za nedelju dana – 60%, i sve što se ide dalje procenat se stanjuje.

U perspektivi, na nekoliko godina, naučnici se fokusiraju na opšti trend, koji se u budućnosti može i ne potvrditi. Šta čeka stanovnike planete: topljenje leda na Arktiku ili, naprotiv, zamrzavanje Golfske struje? Verovatno će se nastaviti sporo zagrevanje, kaže šef laboratorije za klimatologiju geografskog Instituta RAN Andrev Šmakin:

- U svakodnevnom životu, to je gotovo neprimetno. Zagrevanje se vidi samo po statističkim podacima. Kada gledamo na njih, mi pratimo nekakav trend. To ne znači da će svaka naredna godina biti toplija od prethodne - ništa tome slično. Biće to neka varijabilnost: nekad hladnije, pa onda toplije. Statistika pokazuje da postoji trend porasta temperature.

Pod uticajem čoveka, na zemljinoj atmosferi se nedavno promenila cikličnost perioda hlađenja i zagrevanja. Ono što se ranije događalo tokom milenijuma, sada dolazi kroz godine, izjavio je šef energetskog programa "Grinpis Rusija" Vladimira Čuprov:

-Raste učestalost opasnih pojava, jer je čovek uneo neravnotežu. Globalno zagrevanje je samo pokazatelj neravnoteže. Temperatura raste. Možda ne tako brzo kako su naučnici predvideli. Nažalost, planeta se neće vratiti u stanje u kojem je bila pre.

Eksperti Svetske banke su predstavili prognoze, po kojima će do sledećeg veka, prosečna temperatura porasti četiri stepena Celzijusa. To će imati trajne posledice u vidu smanjenja svetskih zaliha prehrambenih proizvoda, uništavanja ekosistema i porasta nivoa mora. Međutim, prema rečima naučnika, nije sve izgubljeno. Prvo šta je potrebno - novi i efikasni program za borbu protiv globalnog zagrevanja. On bi trebao da zameni zastareli Protokol iz Kjota. Pored toga, stručnjaci smatraju, da je potrebno raditi na razviju "zelene energije", zaustavljanje varvarske seče šuma, koja se nalazi u različitim delovima sveta, kao i poboljšanje sistema otpadnih voda. Na kraju krajeva, ako se radi mudro i odlučno, postoje velike šanse da čovečanstvu ostane podnošljivo vreme u doglednoj budućnosti.

Mihail Aristov,