Slobodna ekonomska zona SAD-EU: pitanja više nego odgovora

U situaciji stroge poverljivosti EU i SAD spremaju sporazum o formiranju slobodne transatlantske ekonomske zone, koja će povezati pomoću čitave mreže trgovinskih i drugih sporazuma njihove ekonomije. To saopštava ruska agencia ITAR-TAS, pozivajući se na predstavnike evropskih diplomatskih krugova. Komentar Petra Iskenderova.

Ideja stvaranja u nekoj meri transatlantskog trgovinsko-ekonomskog saveza izeđu SAD i EU povremeno se razmatra na nivou eksperata, a čak i nekih političara. Međutim, tu ima bitnih nijansi. Sve do poslednjeg vremena veliku zainteresovanost za takve projekte su ispoljavali Evropljani – pre svega federalni kancelar Nemačke Angela Merkel. Još 2007. godine je nemačka vlada podnela paket predloga za harmonizaciju zakonodavstva EU i SAD u ekonomskoj i trgovinskoj oblasti uz perspektivu formiranja zone slobodne trgovine.

Sudeći po informacijama, povod za reanimiranje predloga Angele Merkel je postala bojazan Zapada u vezi sa učvršćenjem grupe BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Aj ispričao Glasu Rusije šef departmana aktivnih operacija ruske banke Finansijski standard Roman Andrejev, bez obzira na objavljene u poslednje vreme prognoze usporavanja tempa rasta zemalja BRIKS, one u današnjim uslovima nemaju konkurente – između ostalih u Evropi i SAD-ama.

- Zaista, postoje prognoze o smanjenju tempa rasta u Kini, ni u Brazilu nije sve dobro. Međutim, mislim da, naprimer, Rusija i Indija imaju dosta dobar potencijal. One imaju dobre startne osnove, niski nivo dugova, kod njih nema finansijskih špekulativnih mehura. Industrijski rast će se po svoj prilici smanjivati, što uslovljava stagnacija u čitavom svetu. Međutim, pošteno govoreći, ne vidim adekvatne konkurente, koji bi mogli da se takmiče sa zemljama BRIKS u tempu rasta. Taj će se tempo smanjivati, ali proizvodnja u drugim zemljama će se takođe smanjivati, čak, verovatno, brže.

Za sada projekat formiranja jedinstvene ekonomske zone SAD i EU izgleda slabo konkretan, glavno je on je sumnjiv sa geopolitičkog gledišta. Suviše su ozbiljne gloabalne protivrečnosti između SAD i Evrope. Inače, teško da je osnovana tvrdnja o savezu između SAD i EU kao o novom činiocu trgovinskih ratova, jer, kako je objasnio Glasu Rusije direktor ruskog Instituta globalizacije i socijalnih pokreta Boris Kagarlicki, inače, nije realno govoriti o slobodnoj trgovini u današnjem svetu…

Ustvari nije reč o slobodi trgovine, već o slobodi transnacionalnih korporacija, koje manipulišu cenama, tržišnim tokovima robe. Od toga gube sve zemlje – doduše, na različite načine, gubi stanovništvo. Jedini je izlaz u tom smislu rast protekcionizma. To je objektivna stvar, Druge nema. U tome se i sastoji normalni način uspostavljanja dirigovanosti svetskog ekonomskog sistema.

Još jedan činilac, koji objektivno otežava trgovisnko-ekonomsko zbližavanje SAD i EU - to su posebni odnosi Vašingtona i Londona. Upravo Velika Britanija je glavni evropski saveznik Amerikanaca – teško da će ona dobrovoljno odustati od takvog statusa.