UNIVERZITETI U KINI

Prema podacima Ministarstva obrazovanja Narodne  Republike Kine (NRK) u ovoj najmnogoljudnijoj zemlji sveta deluje oko 2. 000 univerzitea na kojima obrazovanje stiče 9 miliona  studenta. Na oko  500 kineskih univerziterta  studiraju i strani studenata. Ove  akademske godine u Kini visoko obrazovanje  stiče 300 hiljada studenata iz 175 zemalja sveta, a najviše ih ima na najprestižnijim kineskim univerzitetima –Pekinškom (više od 4 hiljade) i Fudanskom univerzitetu u Šangaju (više od 3 hiljade).

Sistem visokog obrazovanja je višestepen.   Svi studenti plaćaju studiranje, s tim što je razrađen i veoma efikasno dleuje sitem stipendiranja. Kinseki univerziteti šalju svoje studente u inostranstvo na specijalsitičke studije ili na stažiarnje, a godišnje oko 40 000 kinskih studenata boravi na studijama van svoje zemlje.

Akademska godina u Kini počinje 1.  septembra i tarje do kraja maja. Zimske ferije  traju od kraja decembra do početka februara (kineske Nove godine).

Svaki univerzitet deluje po svom statutu, a  opšte pravo upisa imaju  kandidati mlađi od 25 godina sa svedočanstvo o završenoj srednjoj školi i položenim kvalifikacionim ispitom.

Osnovni nastavni jezik  je kineski

Osnovni jezik na kojemu se izodi nastava je kineski, premda se neki magistarski i doktorski programi mogu slušati i na engleskom, na kojemu se i polažu ispiti sa tog stepena.

Svi kinski univerziteti imaju u svom satavu odeljenje pripreme za strane studente. Jezički  progarmi na svim univerzitetima su približno  jednaki, a puni kurs izučavanja kineskog jezika traje jednu do dve godine.  Nivo znanja kineskog jezika  za upis na pripremne kurseve    nije od značaja  za upis. Posle  solidnog ovladavanja kineskim jezikom, strani studenti mogu  se mogu upsdoiati na željene fakultete   kao i Kinezi.

Razvoj  visokog obrazovanja i njegovo podizanje na svetski nivo

Počevši od 1955. Vlada NR Kine preduzima ozbiljne mere za razvoj visokog obrazovanja i njegovo podizanje do svtskog nivoa. I otuda  nije slučajno, na primer, da NR Kina godišnje u univerziteske progrme i infrastrukturu  ulaže sredstva ekvivalentna  ukupnom godišnjem  budžeta Ruske Federacije, dok je udeo Kine  u obrazovanju stranih studenata na svetskom nivou duplo veći nego Rusije. Ove dve pogranične zemlje u kojima je decenijama vladala ista, komunistička ideologija (koju je Rusija napustila, a Kina zadržala,) često se porede  u dostignutom stepenu razvoja u raznim  oblastima,kao najmnogljudnija (Kina) i teritorijalno najprostarnija (Rusija).  

Nacionalni projekati posvećeni razvoju univerziteta :projekat -211

Razvoju viskog obrazovanja u Kini je posvećeno nekoliko nacionalnih projekata. Jedan od njih je i Projekat -211 koji je razradilo Ministarstvo obrazovasnja NRK  1995. g. prema kojemu je u zemlji oformljeno oko 100 najvažnijih, ključnih univerziteta. Upravo njima je povereno da pripremaju  elitene specijaliste za ostvarenje nacionalnih projekata razvoja u ekonomskoj i društvenoj sferi. Uključivanje univerziteta u ovaj spisak je verifikacija    da on ispunjava međuanarodne standarde  u naučnim istarživanjima i školovanju  specijalista.  U tekućoj  godini  u ovaj projekat je uključeno oko 110 univerziteta u Kini, što čini oko 6 procenata ukupnog broja univerziteta. Na prvoj etapi programa  koja je trajala od 1996.  do 2000.  g.  dražava je za njihovu realizaciju izdvojila oko 2,2 milijarde dolara.

Projekat 985 - razvoj sistema visokog obrazovanja

Projekat-985 za razvoj sistema visokog obrazovanja u Kini usvojen je u maju 1998. g. Osnovni cilj  ovog projekta  je da se u saradnji sa pokrajinskim vladama  nekoliko vodećih unverziteta u zemlji dovede do svetskog nivoa. U prvoj fazi je bilo odabrano za ovaj poduhvat 9 prestižnih univerziteta koji su dobili sredstva za razvoj na period od  tri godine u ukupnom iznosu od 11,4 milijarde juana, a kasnije je taj spisak proiširen i obuhvatio je 30 univerziteta.

Centralna Vlada stimuliše upis stranih studenata

Osim navedenih mera, Vlada NR Kine  stimuliše dolazak stranih studenata  i u te svhe se daju stipendije i  uvode olakšice za strance. Godine   2007. stipendije  je dobilo 10 hiljada stranih studenata koji su  se obrazovli  na kineskim univerzitetima, dok je taj broj nakon tri godine (2010.) povećan dva  puta.  Po mišljenju nadležnih  službenika iz Ministarstva obrazovanja,ovako širok prijem stranih studenata pomaže  kineskim visokoškolskim ustanovama  da dobiju međuanrodni status  i  stimuliše ih  na dalji, brži i kvalitetniji  razvoj obrazovanja u  ovoj zemlji sa uzornom dinamikom svog sveukupnog prosperiteta.   

Liberalizoavni propisi za upis stranih studenata  

Sa tom željom promenjeni su propsi kojima se ograničavao upis stranih studenata, pa tako sada kineski univerziteti ne moraju više  tražiti odborenje Vlade za prijem studenta-stranaca .

Popularnost kineskih obrazovnih usluga će u najskorije vreme zantno  porasti, prognoziraju eksperti ,ističući pri tom da kvalitet obarzovanja u Kini   već doseže međuanrodne standarde, a ostao je zntno   jeftiniji  kao što je bio i dosad  nego u Evropi, SAD i Rusiji.

Visok nivo obrazovnih  sadržaja

Napori Vlade NRK na razvoju i podizanju  do svetskog nivoa nacionalnih univerziteta  urodili su plodom. Bez obzira na teškoće i složenosti  učenja kineskeog jezika, broj staranih studenta u Kini se povećava svake godine.   

Obrazovanje u Kini tradicionalno uživa ogroman ugled i značaj  što  direktno utiče da  se obrazovni sadržaji u školama i na unerzitetima  zadržavaju na visokom nivou. Univerziteti u ovoj zemlji dobijaju značajna sredstva za razvoj i unapređenje nastavno-obrazovne baze. Svi univerziteti imaju svoje teritorije, savremene tehnički opremljene korpuse i komforne uslove  za odmor i rekreaciju studenata –fudbalske stadione i bezbroj  terena za odbojku, tenis, košarku. Osim toga, pri samim univerzitetima postoje sportske dvorane i fitnes-klubovi.

Posebni domovi za strane  studente

Svi kineski  unverziteti stranim studentima omogućavaju smeštaj u studentske domove u vreme dok studiraju. Po pravilu studenti iz inostranstva stanuju odvojeno od kineskih. U ponudi imaju različite tipove soba-jednokrevetne i dvokrevetne  sa različitim nivoima komfora. Takođe ima i soba sa tri ili četiri kreveta. Naknada za boravk u domu zaisi od nivoa komfora koji u njima uživaju.

Razume se da nivo boravka u studentskom domu zavisi u izvesnoj meri i od  ugleda  samog univerziteta na koji su strani studenti upisani. Visok ugled imaju oni studentski domovi koji se nalaze nedaleko od univerziteta, a imaju biblioteke, restorane, sportsku dvoranu, mesta za odmor, kao i organizovane servise za pružanje usluga, (pranje  veša i  razne popravke, telefone,internet, čajne kuhinje i dr. ) 

Obavezno plaćanje šest meseci unapred

U većini kineskih univerziteta  plaća se boravak u domovima  i ostale usluge za šest meseci unapred,kao jedna vrsta depozota . Ukoliko  se ostane manje od šest meseci,vraća  se preostala suma prilikom odlaska.

Pet najboljih univerziteta u Kini po svetskoim rejtinzima

Kao što je poznato, postoji više rejtinga svetskih univerziteta. Pored „svetskih“, popularni su i „nacionalni“ rejtinzi. Njihovi rezultati se razlikuju s obzirom da svaki istraživački centar prilikom sastavljanja rejtinga primenjuje  sopstvenu metodologiju ocene obrazovne institucije- od doprinosa razvoju nauke  i tehnologije do same popularnosti univerziteta među studentima i njihovim roditeljima. Tako,na ovaj ili onaj način,u svetu potoji nekoliko auotoritativnih rejtinga koji se veoma  uvažavaju kako u  akademskoj, tako i  uopšte u široj javnosti, a na koje se orijentišu maturanti iz celog sveta pri izboru fakulteta na koji bi se upisali.

Primetna je tendencija    kineskih univerziteta da zauzmu što bolje pozicije na svetskim rang- listama.  

Na rejtingu World University Rankings  koji svake godine sastavlja  Tajms (The Times) na TOP -200 najboljih univerziteta  sveta ušlo je i pet univerziteta iz Kine:

Univerzitet Tsinghua  iz Pekinga (49.  mesto), Pekinški univerzitet (52.), Univerzitet Fudan , Šangaj (103.), Šangajski univerzitet  Juao Tong (153), Nankingski univerzitet (168.).

Univerzitet Tsinghua  kineski univerzitet broj 1.

Jedan od najboljih univerziteta u Kini osnovan je 1911. Univerziteski kampus je izgrađen na mestu gde se nalazio carski park „Šujmu Đinhua „ u severo-zapadnom delu Pekinga. Godine 1952.  univerzitet je reorganizovan:pravni, poljoprivredni, sociološko -humanitarni  fakulteti su bili isključeni iz njegovog sastava, pa je ostao samo univerzitet za tehičke nauke. Univerzitet je teško stradao u deceniji od 1966-1976.  u vreme tzv Kulturne revolucije  kada je postao poprište  bitke različitih maoističkih jurišnika. Godine  1980.  ponovo uspostavlja svoj  višeprofilni karakter. Sada  se na mnogim svetskim rejtinzima Tsinghua   označava kao univeerzitet broj 1.  U Kini.

Visok ugled Škole za ekonomiju i menadžment u sastavu ovog univerziteta

U istoj meri kao i univerzitet,   ugled i popularnost među studentima  uživa i njegova  Škola za ekonomiju i menadžmenat  koja radi po progarmu MVA,a nastava se izvodi i na engleskom jeziku. Ovo je  prva kineska biznis škola sa stečenom   akreditacijom međuanrodnih asocijacija za biznis  obrazovanje AACSB  i EQUIS.

Pošto unoverzitet Tsinghua po tradiciji  visoka škola u kojoj se  studiraju  pretežno egzaktne i prirodne  nauke, slovi kao  škola muškaraca :   odnos broja studenata i studentkinja  je 9:1, za razliku od Pekinškog univerziteta u kojemu je u potpunosti  zastupljena polna ravnopravnost :podjednak broja studenata oba pola.  Stoga je rasprostranjena šala da  studenti  sa  Tsinghua imaju istegnute vratove od neprestanog gledanja preko puta, u komšiluk, na Pekinški univerzitet.   Inače,ova dva univerziteta nalaze se jedan naspram drugog u rejonu Hajden na severozapadu Pekinga, odvojeni samo jednom ulicom. Oba unverziteta su čuvena po svojim živopisnim kampusima  okruženi   parkovima  na teritoriji bivših carskih vrtova dinastije Cin  uporedo sa prelepim jezerom i zanmenitim Letnjim Dvorcem, u okruženju tradicionalnih kineskih pejzaža.

Studentska društva ova dva univerziteta  kao dobri susedi povremeno organizuju, druženja, susrete i takmičenja, ali    to ne  ne umanjuje strasnu konkurenciju  među njima. Ne dešava se retko da jedni druge peckaju raznim šalama i duhovitim opaskama, svojstevnmim mladalačkom akademskom duhu.   

Sa ovog univerziteta su izašli mnoge pozante lčnosti iz  umetničkog, a posebnmo iz političkog života, među kojima je najslavniji Hu Đintao, aktuelni predsenik NR Kine.  Vrlo je popularna anegdota kojom se objašnjava činjenica da je  sa unoverziteta Tsinghua izašao  dalkeo veći broj slavnih  ličnosti  nego sa susednog i konkurentskog, Pekinškog :pošto  je na njemu malo koleginica,, studnetima ne preostaje ništa drugo nego da se udube u učenje.

Kako bi išao ukorak sa razvojem  savremene nauke i tehnike, kineski univerzitet broj 1.  neprestano reformiše svoje fakultete i institute  obrazujući  nove specijaliste  iz  tehničkih, prirodnih, humanističkih,ekonomsko-upravnih, pravnih, medicinskih  nauka  i umetničkih disciplina. Među bivšim studentima  ovog univerzitea veliki je broj uglednih naučnika,državnih rukvodilaca, uspešnih preduzetnika   koji su dali i daju neprocennjiv doprinos za prosperiet savremne Kine. Suočen sa izazovom  21.  veka, univerzitet Tsinghua  se sprema da  postane mnogoprofilniji, naučno istarživački, pedagoški, otovreni  univerzitet najvišeg svetskog ranga.

Za protkli vek i još jednu godinu pride svoga postojanja univerzitet  Tsinghua uspešno se razvijao u različitim  oblastima nauke i tehnike, ekonomije, upravljanja, humanističkih i društvemoh nauka,prava, medicine, umetnosti. Kao vodeći naučno-istraživački  centar visokog obrazovanja,  ovaj univerzite je dao odlučujući doprtinosu razvoju Kine i ostalog sveta. Među 160. 000  bivših studenata ovog univerzitea ogroman je broj  vodećih naučnih radnika, inženjera, pedagoga,političkih lidera, privrednika.  

Sada  se na univerzitetu Tsinghua obrazuje 31. 000 srudenata i 17. 000 magstara, a univerzitet aktivno učestvuje u međuanrodnij razmeni studenta. U nastavi je anagažovano ukupno  7. 499 predavača i saradnika, od njih su  2. 133 (28, 44%) predavači, 1064 (18,45%) profesoru, 1813 (3,44 %) docenti, 24 su akdemici, članovi  Kineske akadenije nauka,dok su  25 profesora  čllanovi  Akademije  inženjersko-tehničkih nauka NRK.

Pekinški univerzitet-Mao Cetung pomoćnik bibiliotekara

Od samog momenta svog osnivanja, 1898.  g. ,Pekinški univerzitet je  postao jedan od najprestižnijih visoko obrazovnih ustanova  u Kini. Godine 1952.  g. ovaj  univerzitet je prvi u Kini počeo da prima  studente  iz inostranstva koji su izučavali kineski jezik kao strani.

Pekinški  univerzitet se diči svojom  bibliotekom  koja na svojim policama   ima 6,5 miliona tomova  i predstavlja najveću univerzitetku biblioteku u Aziji. Svakog vikenda nedaleko od zdanja biblioteke održava se antikvarni  sajam  na kojemu je moguće naći stara i retka izdanja knjiga na svim svetskim jezicima.  

Jedna zanimljivost : na teritoriji univerzitetskog kampusa u blizini Zapadnih  vrata  nalazi se neveliko veštačko jezero. Shodno predanju, ako  neki  brucoš počne da se kočoperi, stariji studenti će ga naučiti redu i poštovanju starijih kolega tako što će ga baciti u vodu.

Mnogi bivši srudenti i saradnici pekinškog univerziteta postale  su pozante i uticajne ličnosti, ali najslavniji i najuticajniji  među njima je bio svakako  Mao Cetung  koji je 1916.  radio u ovoj ustanovi kao asistent bibliotekara.

Na izlazu iz Zapdnih vrata  kampusa nalazi se ulica sa  mnoštvom malih kineskih restorana u koje mnogi studenti navraćaju u sitne sate kad univerziteski restorani i menze već ne rade, da bi nešto prezalogajili.  Najpopularnija  studentska zakuska su pileća krilca  čuvena  kao „West Gate Chicken Wings „.

Postoji i tužna statistika: skoro svake godine na Pekinškom univerztetu  dogodi  se po jedan pokušaj samoubiustva –proces  visokog obrazovanja u Kini je povezan sa visokim psihičkim pritiskom koji neki studenti nisu u stanju da savladaju.

Jedno od najomiljenijih mesta na  kampusu se zove „Trougaonik“ (Triangle)  gde se nalazi tabla sa najrazličitijim obaveštenjima sa koje se mogu  saznati  sve poslednje novosti o predstojećim aktivnostima i merama, bioskopski i pozorišni repertoar, raspored večerinki  i zabava, a takođe se tu mogu naći i partneri za izučavanje jezika.

Univerziteti u Šangaju : Fudan  i  Juao Tong

Kao što postoji rivlstvo dva univerziteta u Pekingu (Tsinghua  i Pekinškog)isti je odnos i među dva u Šangaju-Fudana i Šangajskog univerzitet Juao Tong (Shnanghai Jiao Tong University)  u gradu sa preko 50 viskoškolskih ustanova u kojima univerzitrsko obrazovanje stiče  preko 130. 000 studenta.

Jiao Tong se smatra  naboljim u tehničkim,  dok  je Fudan lider u humanističkim i prirodnim naukama. Na svetskom rejtingu  unverziteta humanističkih nauka Fudan je na 45. mestu. Ovaj univerzitet je osnovan 1905.    g.  i jedna je od nasjtarijih i najprestižnijih  visoko obarazovnih institicija u NR Kini. Od  svih univerziteta  Šangaja, Fudan je najpozantiji i najpopularniji među studnetima koji stižu iz celog sveta u ovaj azijski megalopolis da izučavaju kineski jezik. Studneti su posebno zadovljni  što je nastavnim planom izučavanja kineskog jezika obuhvaćen i program učenja i dopunskih opšteobrazovnih predmeta kao  što su kineska ekonomija,kineska književnost, kineska istorija,nauka o Kini i dr.

Inače, univerzite Fudan raspolaže sa četiri kampusa u centru grada. Visoko zdanje The Guanghua Twin Tower,koje se nalazi u središtu glavnog korpusa u rejonu Handan je najviša zgrada  koja se uzdiže na teritoriji nekog univerrzitetskog kampusa u Kini i ustremljuje  se nebu pod oblake svojom visinom od 140, 5 metara.  

Jiao Tong univerzitet -jedan od najstarijih u Kini

Šangajski univerzitet Jia Tong (Shanghai Jiao Tong University)  osnivan je 1896.  g.  i   jedan je od najstarijih  i najuticajnijih u Kini sa uglednim predavačkim kadrom. Više od sto poznatih naučnih radnika uključujući i tri dobitnika Nobelove nagarde uključena su u  konsultanstki tim ovog šangajskog univerziteta.

Jiao Tong je rasprostranjen na šest kampusa u različitim delovima grada. Glavni univerzitetski kampus je u rejonu Xihui i većinu objekata  čine    istorijska  zdanja podugnuta tokom XIX i početkom XX   veka, pa se otuda na lokaciji kampusa stalno izvode radovi na rekostrukciji i restauraciji.

Na teritoriji kamousa u rejonu  Xuhui takođe je locirano  vrlo interesantno zdanje  Muzeja moreplovstva –C. Y. Tung Martime Museum,čija osnovna eskpozcija sadrži karte, geografske  i arhivske materoijale  u kojima je sabrana istorija moreplovstva  u Kini.

Do sada je na ovom univerzitetu ukupno diplomiralo više od 100 hilljada studenata, među kojima je i bivši predsednik NR Kine Điang Cemin. Više od 200 članova Kineske akademije nauka i Kineske Inženjerisjke  akademije  završilo je studije na ovom univerzitetu.

Univerzitet u Nakingu osnovan 258. g. - jedan od nasjtarijih u  svetu

Nakinski univezitet se nalzi kao što mu i ime kaže u drevnoj kinskoj prstonici –gradu Nakingu  u provinciji Đaonsu   i jedan od najprestižnijih   u NR Kini. Prethodnik današnjeg bio je carski univerzitet  osnovan 258. g.  što ga čini jednim od najstarijih na celom svetu.

U savremenom formatu unverzitet  u Nakingu je nastao 1915.  I za dugi period svog psotojanja preživeo burnu istoriju   vrlo često istupajući kao slobodoumni centar opozicije suprostavljen aktuelnim vlastima, kako dolikuje jednoj visokoškolskoj ustanovi kojom se diče ne samo bivši studeti nego i cela nacija i država, -preci, savremenici i potomci.