OBJAVLJEN GLOBALNI ŠANGAJSKI AKADEMSKI REJTING (ARWU) 500 NAJBONJIH UNIVERZITETA NA SVETU

Svrstavanje na top listu od 500 najboljih univetiteta sveta (the Academic Ranking of World Unversities )  koju je  ove godine deseti put zaredom  sastavio   Institu  visokog obrazovanja Šangajskog univerziteta  Czjao Tun ,   The Institute  of  Higher Education, Shanghai Jiao  Tong University-THE-SJTU ,  može se smtrati značajnim uspehom za visokoškolsku ustanovu koja se na njemu nađe.  Kad ovo kažemo,  mislimo pre svaga da istaknmeo da savremena nauka,  pa i obrazovni sistem  ,  sadrže  veoma izraženi međunardoni karakter.  Okolnost da   univerzitet  neke zemlje ulazi u svetski rejting univerziteta može se smatrati ključnim fakotorom razvoja naučno-ostraživačkg i obrazovnog  sitema te zemlje. Ne bismo smeli smetnuti s uma da je na Zapadu   mesto na rejtingu jedan od osnvih kriterijuma pri  izboru univerziteta na koji student treba da se upiše.  Otuda je mesto na svetskom  rejtingu ,  pa i sam ulazak  na top listu najboljih,  veoma važan pokzatelj za taj univerzitet.  

Metodologija rejtinga ARWU

Rezultati ovog rejtinga koji su prosvetne  vlasti NR Kine ustanovile   da bi unapredili kvalitet  domaćeg visokoškolskog obrazovanja i podigli ga na svetski nivo,  u vidu spiska 500 najbonjih univerziteta sveta objavljuje  se od 2003. g. Pri sastavljanju tog rejtinga najboljih svetskih uiverzita  odabiraju se samo  oni čiji  su predavači ili nekadašnji  studenti dobili Nobelovu nagradu ili Fildsovu medalju,  publikuju u naučnim izdanjima  svoja  istraživanja koja se citiraju, a indeksirana su u Sciennce Citation Index-Expand  Social i Scince Citatiob Index.  Takvih univerziteta ima svega 1000 na svetu,  od kojih  500  najboljih dospevaju jednom godišnje na Šangajsku  top-listu,  a među njima je i naš Beogradski. 

Univerziteteti se za ovaj rejting biraju na osnovu   sledeća četira kriterijuma: naučnih publikacija,  kvaliteta  nastavnog kadra, kvaliteta  nastave i akademske prodkcije. 

U naučnim publikacijama vrednuje se pre svega broj  naučnih prilpoga  objavnjenih u Nature ili  Scinece što donosi  20% poena u konačnoj oceni. Isto toliko poena zaslužuje  i broj često citiranih    naučnih publikacija (pokazatelj citiranosti SCIE-Science Citatiobn Index –Expanded  SSCI-Social Science Citation Index. )

Broj predavača laureata Nobelove nagarde ili Fildsove medalje (analog Nobelovoj nagardi za matematiku koja se ne dodeljuje) je glavni kritererijum za ocenjivanje  kvaliteta nastavnog personala - 20% poena ,  koliko donosi i broj često citiranih naučnih  publikacija. 

 U ocenu  kvaliteta nastave  ulaze  broj  diplomaca tog unverziteta koji su dobili Nobelovu nagardu  i  Fildsovu  medalju,  a pod diplomcima se  računaju bivši studenti koji su u toj naučno-obrazovnoj ustanovi stekli stepen bakalavra,  magistra ili doktora  nauka,   a uzima se  u obzir samo jedna nagrada i jedan stepen. Veću težinu ima broj  diplomaca   koji su naučni stepen stekli posle 1991. g.  ,  a manju  nosioci naučnih zvanja stečeenih u periodu   od 1901.  do 1910.  Ovaj kriterijum donosi 10 % poena  ,  koliko i međusbni odnos pet višesložnih pokazatelja  prema ukupnom broju personala univerziteta. 
 

Najbolji univerziteta sveta  su oni koji po svakom od navedenih kritrtijuma  imaju maksimalni broj poena,  a u ukpnim  iznosu 100. Ocena drugih univerziteta se izvodi kao procenat od maksimalnog mogućeg broja poena.  

Bez značajnijih promena u odnosu na prošlu godinu

U odnosu n 2011. g.  ARWU nije pretrpeo značajnije promene:  potvrdio je liderstvo američkih i britinaskih unverziteta. Kao i ranijih godina  , univerziteti SAD dominiraju u rejtingu :  u prvoj desetki 8 je američkih i 2 britanska; u prvih 20  čak 17 iz SAD,  2 britanska i jedan iz Japana. Konkurencija američkim unverzitetima  su  samo Kembridž (5. pozicija)i Oksofrd (10.  mesto)iz Britanije   i Tokijski unvezitet (20.) U prvih 100 univerziteta ovogodišnjeg  rejtinga  ARWU  više od polovine (53) su iz SAD,  9 iz Velike Britanije,  5 iz Australije i po 4  iz Nemačke,  Japana ,  Švajcarske,  Francuske i Kanade. Pored navedenih zemalja na rang listi prvih sto najbonjih  u proteklih deset godina su bili i unoverziterti iz Švedske,  Danske,   Noeveške,  Finske, Holandije,  Izraela, Belgije,  Italije,  Austrije,  Rusije ,    ukupno 14 zemalja. Kolika je dominacija američkih univerzitea vidi se i prema podatku da su  od ukuono 1000   najboljih univezteta (10 godina po sto)  536 bilo iz SAD,  dok je iz Velike  Britanije ,  druge  sa liste „velike stotke „ u desetogodišnjem periodu  u društo  izabranih pozovniice dobilo 105 unverziteta, iz  Nemačke 54,  iz Japana 50,  iz  Kanade  40, Švajcarske 29,   isto toliko iz Australije,  itd.  
 

Deseti put uzastopno lider bez premca  je ostao i ove godine  Harvardski unverzitet –Harvards Univrsity(SAD)  sa maksimalnih 100 poena,  dok je  drugi,  takođe američki  Stanford Univesrsity nekako „uspeo da  sakupi „ 72, 8 ,   Tokijski je na top listu na 20.  mesto   dospeo sa 43,  8 poena,   a Marsesjki  univerzitet (Aix Marselle  University)   sa  ukupno osvojenih 14, 3 poena zaključuje tabelu  prve stotine  veličanstvenih. 

Švajcarski ETN  Zurich (23)  zauzima prvo mesto među univerzitetima kontinentalne Evrope,  a za njim slede  francuski univerziteti Paris-Sud(37.)   Pierre and Marie Curie (42). 
 

Rejting 20 najboljih sverskih univerziteta 

SAD :  1. Harvard (Harvard Universiti) 100  ;

 2. Stanford (Stanford University) 72, 8 poena;  ,
3. Tehnološki Institut Masačusets (Masashusetts Institute  of Tehnologi,  MIT) 71, 8 p. ;
4. Kalifornijski univerzitet Berkli (Unversity of CalIfronia ,  Berkely) 71, 6 p;
6.   Tehnološki Institut Kalifornia (California Institute Technologie) 64,  1 p. ;
7.  Prinston (Princeton Unversity) 62, 1;,  
8 Kolumbija (Columbia Unversti) 60, 1;
9.  Čikago (University Chikago) 57, 2;,  
11. Jejl(Yale unversity) 54 , 8;
12. Kalifornijsski univerzitet  Los Anđeles (University of California ,  Los Angeles) 52, 2 p;
13.  Komej(Comeil Unversity)  50, 8 ;
14. Pensilvanija(Unversity of Pensylvania) 50, 5 p.   ;
15.  Kalifornijski univerzitet   San Diego(University o Califonia,  San Diego) 49, 6 p. ;
16. Vašngton(University of Washington) 48, 4 p. ;
17. Džon Hopkins(The  Johns Hopkins  University) 47, 4 p.  
18,.  Kalifornijski univerzitet   San Francisko,  (University of California,  San Francisko) 46, 6 p. ;  
19.  Univerzitet  Viskonsin-Medison (University of Wisconsin-Medison) 45, 4 poena. 

Velika Britanija: 5.  Kembridž (University og Cabidge) 69, 8 p; 10.  Oksoford (University  of Oxford) 56, 1 poena.  

Japan:  
20.  Tokijski univerzitet  (The University of Tokyo) 43, 8 poena. 

 

Sastavljači rejtinga primećuju da  je na top-100  povećan broj  predstavnika Australije. Tako je zajedno sa Uniersity of Western Australia (96) koji se prvi put našao među prvih stotinu,  broj australijskih visokoškolskih ustanova u ovom elitnom društvu popeo na pet  predstavnika, što ovu zemnju stavlja na treću poziciju , posle SAD i Velike Britanije. 
 

Pet novih unoverziteta iz Kine prvi put je ušlo na top-500 rejtinga. Tako Kina zajedno sa Hong-Hongom i Tajvanom ima ukupno 42 univerziteta na top-500 i zauzima  drugo mesto posle SAD , koja na  top- listi  ove godine ima 149 univerzoiteta. Kina je prestigla Veliku Britaniju,  (38) ,  ali nijedana od  kineskih univerziteta nije ušao u prvi stotinu, 

Novi rejtinzi ARWU u ovoj godini

 

I u  2012.  godini Šangajski univerzitet Jiao Tong je takođe objavipo  Akademski rejting univerzitea sveta po širokim  predmetnim oblastima (ARWU-FIELD ) kao i akademski rejting univerzitea sveta po pojedniačnim predmetima (ARWU-SUBJECT). Ove godine rejtinzi obuhvataju 200,  a ne kao dosad samo 1oo univerziteta. 
 

Rejting zemalja po broju univerzitet na spisku 500 naboljih na svetu po verziji  ARWU  o od 2003 do 2012 (ukupno 45 zemalja ): 

1. SAD;
2. Nemačka;
3.  Velika Britanija ;
4. Kina ;
5. Japan,  
6.  Kanada;
7.  Italija;
8.  Francuska;
9. Australija ;
10. Holandoja,  
11.  Švedska,  
12.  Južna Koreja;
13. Španija;
14. Švajcarska;
15.  Izrael;
16.  Belgija ;
17.  Brazil;
18.  Tajvan;
19.  Austrija;
20. Finska;
21.  Hong-Hong;
22.  Novi Zeland;
23. Danska;
24. Norveška;
25. Irska;
26.  Južna Afrika ;
27. Rusija,  
28.  Singapur ;
29.  Grčka,  
30.  Saudijska Arabija;
31. Mađarska;
32.  Poljska;
33. Portugal;
34.  Čile ;
35 Argentina;
36.  Meksiko ;
37.  Češka;
38.  Indija,  
39.  Iran;
40.  Turska,
41.  Malezija,  
42.  Egipat ;
43.  Slovenija (6 puta)  ;
44.  Hrvvatska (2 puta)
45.  Srbija. 

 

Pored šangajskog ili Akademskog rejtinga (ARWU) popularna su još četiri svetska rejtinga univerziteta : Webometrics, Tajvanski, Svetski rejting Times Higher Education, QS World Unovesrsity Rankings. 

Važno je napomenuti da se svi  postojeći globalni rejtinzi  mogu razmatrati kao neka vrsta uprošćenih istraživačkih modela. Sa te tačke gledišta ,  rejting se ne može shvatiti kao istina u poslednjoj instsnci  nego  pre kao instrument  za rešavanje  mnogih  važnih zadataka,  pa i političkoh,  zašto ne.  

• Osnvne karaketerstike četiri globalna rejtinga 

U rejtingu Webometrics univerziteti se porede na osnovu ispunjenosti internet-sajtova ,  citiranju  na intrenetu  naučnih publikacija. Proces sastavljanja  rejtinga Webometrics  se ,  kao što vidimo,  suštinski razlikuje od Šangajskog. Primenom ovog rejtinga visokoškolske  ustanove se ocenjuju po stepenu prisutnosti u oficijelnim  internet –sajtovima.  Pri tome  sastavljači,  -Cibermetric Lab,   baziran u Španiji, -intrepretira Wibometrics  kao ocenu rezultata naučno-istraživačke delatnosti  najboljih univerziteta na svetu. 
 

Analiza rejtiga  prvih 10 zemalja po  sledećim parametrima u procenmtima :  a)  udeo u prvoj stotini najboljih unverzite ,  b) udeo u top -500;v) dorinos zemlje opštem bruto nacikonalnom  dohotku; g) udeo zemlje u stanovništvu planete:  

1. SAD : (a-54%,  b-30, 8%,  v- 24, 8% , g-4, 5%);
2.  Velika Britanija : (a-11%,  b-7, 6 %,  v-3, 8%,  g-0, 9 %);
3.  Nemačka (a-5, 0%, b- 7, 8%, v-5, 8%,  g-1, 2%);
4. Japan (a-5, 0%, b-5, 0% , v-8, 8 %,  g-1, 9%);
5.  Kanada : (a-4, 0%, b-4, 6 %,  v-2, 3 5,  g-0, 5 %);
6. Francuska : (a-3. 0 5,  b-4,  4 %, v-4, 6 %, g-0, 9 %),
7. Australija : (a-3, 0%, b-3, 4,  v-1, 6,  g-0, 3%);
8. Švedska : (a-3, 0,  b-2, 2%, v-0, 7 %, g-0, 1%);
9.  Švajcarska:  (a-3, 0%,  b-1, 4 % ,  v-0, 9 %,  g-0, 1 %);
10.  Holandija : (a-2, 0%, b-2, 4 %,  v-1, 4 %,  g-0, 2 %);
11. Danska : (a-2, 0%,  b-0, 8%,  v- 0, 5 %,  g-0, 1 %);
12. Belgija :  (a-1, 0 %,  b-1, 4%,  v-0, 8 %,  g-0, 2 %);
13. Izrael : (a-1, 0 %,  b-1, 4 %, v-0, 3 %, g-0, 1 %),  
14.  Finska : (a-1, 0%,  b-1, 2 %,  v-0, 4 %,  g-0, 1 %);
15. Norveška : (a-1, 0%,  b-0, 8 %,   v-0, 7 %, g-o, 1 %);
16.  Rusija : (a-1. 0 %,  b-0, 4 %, v-2, 1 %, g-2, 1 %). 

Iz ovih 16 zemalja je u protekloj deceniji  ,   od  2003.  kad je ARWU ustanovljen, svake godine  potoicalo 100 najboljih univerziteta sveta,  1000 dosada. Iz  ovih  16 zemalja je  i 73, 6% unverzitea s T-500,  one  učestvuju sa 59, 5  % u ukupnom bruto društvenom proizvodu na svetu,  a čine 13,  3% svetskog stanovništva.   
 

Tajvanski rejting,  ili rejting naučne delatnosti univerziteta , stavlja akcenat na rezulate konkrtenih rezultata. Procedura formiranja Tajvanskog rejtinga  umnogme se poklapa  sa metodikom sastavljanja Šangajskog. Sadržajno Tajvanski rejting  se može  odrediti  kao  uporedna ocena naučne delatnosti univerziteta u  oblasti napisanih naučnih radova. Kako ističu sastavljači rejtinga , “akcenat na rezultatima  konkretnih  idstraživanja čini indikatore pravednijim  nego što su tradicinalni pokazatelji reputacije ili broj dobitnika Nobelove nagrade,  sudenata ili nastavnog osoblja  na univerzitetu kojima se ističu  univerziteti sa dugom istorijom ili  pak oni iz razvijenih zemalja.  «

Svetski rejting Times Higher Edukation zasniva se na 13 indikatora objedinjenih u 5 grupa:  predavanja (obrazivna sredina), istraživanja (obim,  rezultati,  reputacija), citiralje (uticaj istraživanja), stručni učinak (inovacije) , međuanardne veze  (saradnici  i studenti). Ovaj rejting sadrži sledeće grupe indikatora :  nastava –izučavanje životne  sredine (30% poena opšteg rejtinga);naučna istraživanja –obim,  učinak i reputacija(takođe 30% poena); citiranje –istraživanje uticaja (isto 30% poena); praktična primena  u stvarnju dobiti –inovacija (2, 5%);međunarodna saradnja –saradnici,  studneti (7, 5 %). 
 

Pri sastavljanju rejtinga QS World Unversity Rankings (QS) koristi se šest pokazatelja: reputacija akadmeske sredine  kao osnovni kriterijum ; parćenje   svršenih studenata  na njihovim radnim mestima ; citiranost publikacija  sardnika univerziteta;odnos broja studenata i predavača ; relatvni broj stranih  predavaač i studenata.