Antibiotici gube efikasnost

Vreme antibiotika se bliži kraju. Sve više infekcija je otporno prema njima. Rasprostiranje bakterija neosetljivih na antibiotike ozbiljno preti čovečanstvu, izjavljuju naučnici.

Lekari čitavog sveta pozivaju na uzbunu. Sve više se pronalazi sojeva bakterija koju ne može da pobedi ni jedan postojeći lek. Samo u EU od infekcija otpornih na antibiotike umire 25 000 ljudi svake godine. Šta više, ranije lako izlečive bolesti postaju smrtno opasne. Kao i pre nekoliko stotina godina, postaje teško da se izleči tuberkuloza, gonoreja, meningitis. Retka hirurška operacija prolazi bez komplikacija, govori načelnik odeljenja za gnojnu hirurgiju Centralne vojne kliničke bolnice Višnjevski Ivan Šandurenko.

- Broj gnojnih komplikacija posle operacija se uvećava. Već tokom nekoliko decenija posle pojave penicilina ovaj problem postaje sve nasušniji. Više antibiotika znači više otpornosti mikroorganizama na ove antibiotoke. Pojavili su se fermenti koji razaraju antibiotike. Naravno, stvaraju se novi antibiotici, ali mikroorganizmi takođe počinju da stvaraju nove metode borbe protiv njih.

Svojevremeno pojava antibiotika je čini se, učinila čoveka neosetljivim. Ljudi su prestali da umiru od zapaljenja pluća i sepse. Naglo se smanjila smrtnost od teških infekcionih oboljenja. Ipak došlo je vreme kada glavnu opasnost predstavljaju sami antibiotici. Pod njihovim uticajem bakterije mutiraju, postaju još jače i ljuće. Više ne mogu da se pobede poznatim sredstvima. Na kraju se pojavljuje problem strašniji od SIDE – tamo u krajnjoj liniji pacijent ima godine da proba razne metode lečenja. U slučaju infekcija-mutanata radi se o danima i čak satima.

Naravno, naučnici stalno rade na stvaranju novih lekova. Ipak eksperti ne savetuju da se posebno na to računa. U stvari principijelno novih preparata se razrađuje vrlo malo, a analozi postojećih su malo efikasni. Docent katedre za interne bolesti Novosibirskog državnog medicinskog univerziteta Vladislav Mitrohin ne isključuje da korisni mogu da budu odavno zaboravljeni lekovi.

- Ako pacijenti vrlo često upotrebljavaju neke preparate, bakterije izrađuju otpornost upravo prema tim preparatima. Prema antibioticima koji se primenjuju retko otpornost se ne razvija. Ako neki antibiotik izlazi iz upotrebe, osetljivost na njega može da se ponovo pojavi. Zato postoji mišljenje da neki stari antibiotici koji se danas više ne koriste ubuduće mogu da budu korisni.

Svetska zdravstvena organizacija insistira da se antibiotici moraju prodavati po receptima, kako bi se isključila njihova nekontrolisana primena. Ali problem pogoršava to što čovek može nekada u životu da se ne leči antibioticima, a da se ispostavi da je organizam prema njima otporan. To je zato što je primao ove preparate zajedno sa hranom: sa mesnim jelima, piletinom, ribom. Jer u čitavom svetu na farmama se koriste antibiotici – za preventivu, kao i radi brzog uvećavanja težine. Proizvođači aktivno kljukaju njima svinje, patke i ostalu živinu, ne misleći o nus-pojavama.