Rusija je spremna da prouči Brahimijeve inicijative

Savet bezbednosti UN mora da reaguje na sitauciju u Siriji koja se stalno pogrošava. Ovo je izjavio specijalni predstavnik UN i Lige arapskih država Lahdar Brahimi posle zatvorenog zasedanja SB. On je pozvao da se okonča situacija kada zbog oduststva jedinstva o regulisnju sirijskog problema UN faktički ništa ne čine.

U kuloarima zatvorenog zasedanja SB UN saznalo se da je Lahdar Brahimi dao 5-6 predloga koji, po njegovom mišljenju, mogu da učine delotvornim dogovore u Ženevi od 30. juna 2012. godine. Moskva je spremna da prouči ove inicijative. Pri tome stalni predstavnik Rusije u UN Vitalij Čurkin nije isključio da oni mogu da postanu osnova rezolucije SB o Siriji.

Ovih dana Moskva je potvrdila svoj stav – dogovori u Ženevi ostaju baza za rešavanje sirijske krize. To je priznao i Lahdar Brahimi. Ovi dogovori pretpostavljaju stvaranje uslova za dijalog Damaska sa opozicijom, formiranje prelazne vlade i rešavanje pitanja boravka predsednika Bašara Asada na vlasti. Na to je skrenuo pažnju politikolog internet-portala Regnum Stanislav Tarasov:

- I tako mehanizam postoji. Ali nažalost, prethodna administracija SAD koju predstavlja bivši državni sekretar Hilari Klinton, Turska, niz drugih država podvrgli su reviziji ovaj sporazum.

Na kraju se situacija u Siriji zaoštrava. Pri tome, kako je priznao Lahdar Brahimi, ni jedna od zemalja suseda nije osigurana protiv posledica eskalacije krize. Kopredsednik ruskog komiteta solidarnosti sa narodom Sirije Oleg Fomin podelio je ovu zabrinutost specijalnog predstavnika UN i Arapske lige i naveo najslabija mesta u zoni destabilizacije:

- To će se negativno odraziti na sudbinu palestinskog problema, zato što je Sirija uvek bila najdosledniji pristalica prava Palestinaca na državnost. Tu je i Liban, predhodnica Sirije. Oni do nedavno nisu imali čak ni ambasada, postojali su posebni odnosi. Liban je direktan nastavak Sirije. Ako padne Asadov režim, započeće međukonfesionalna borba u Siriji, a Liban neće izdržati, on će takođe dospeti u oganj međureligiozne borbe. I, naravno, Turska. Preko kurdskog pitanja zaoštriće se unutarpolitički položaj ove zemlje. Kurdi predstavljaju značajnu snagu u Siriji i Turskoj, među njima postoje određene veze.

Eskalacija krize u Siriji podstiče tokove izbeglica. Njihov broj je već premašio 700 hiljada ljudi i nastavlja katastrofalno da raste. Turska, Irak, Jordna i Liban više ne izlaze na kraj sa ovim humanitarnim problemom. Međunarodna donatroska konfrencija u Kuvajtu koja se odvija u sredu planira da sakupi milijardu i po dolara, između ostalog za pomoć izbeglicama. Rusija učestvuje u njenom radu zajedno sa predstavnicima oko 60 zemalja i međunarodnih organizacija.