Kako se odbraniti od otrovnih namirnica?

U medijskom prostoru se podigla velika buka u vezi sa otrovnom hranom koja se našla na rafovima trgovina u više balkanskih zemalja, a javnost je postala vrlo uznemirena zbog saznanja da su kupovali i jeli kancerogene materije. Međutim, iako bi u takvim situacijama bilo logično da svaka zemlja preduzme najodlučnije preventivne mere uklanjanja svih potencijalno opasnih i sumnjivih proizvoda, oni su još uvek dostupni u prodaji, a potrošači su zbunjeni i uplašeni.

Naime, u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori su povučeni sa tržišta mleko i tunjevina određenih proizvođača, zato što je utvrđeno da sadrže nedozvoljene i po zdravlje opasne supstance. S druge strane, u Srbiji su iz Ministarstva poljoprivrede poručili da je u ispitanim uzorcima mleka pronađeno oko 30 uzoraka gde je količina kancerogenih materija bila na granici dozvoljenog, ali iz toga nije usledila odluka o povlačenju ili zabrani dalje prodaje pojedinih proizvoda.

Ovaj i slični događaji nameću pitanje - koliko su bezbedne namirnice koje se konzumiraju u raznim zemljama, i ko ih, i po kojim kriterijumima kontroliše?

Na primer, Rusija je pre nekoliko dana odlučno reagovala i zabranila uvoz ohlađenog i zamrznutog mesa iz SAD-a zbog utvrđenog prisustva preparata raktopamina u njemu. Amerikanci smatraju da se njihovo meso proizvodi po najvišim bezbednosnim standardima i tvrde da rektopamin može da se upotrebljava u ljudskoj ishrani. Međutim, kako su tim povodom izjavili u ruskoj Federalnoj službi za veterinarsku i fitosanitarnu kontrolu, radi se o opasnoj supstanci, pa stoga Rusija neće dozvoliti uvoz mesa od životinja koje su odgajene uz pomoć tog stimulatora rasta, iako je Amerika oštro reagovala na tu zabranu i zatražila da se ona smesta ukine. Osim toga, Rusi su izjavili da će ubuduće ruske laboratorije same proveravati prisustvo raktopamina u mesu iz uvoza, i sve količine mesa u kojima on bude pronađen biće vraćene natrag proizvođaču, jer im neće biti dopušten ulazak na strogo kontrolisano rusko tržište namirnica.

A kada je reč o Evropskoj uniji, tamo je nedavno Evropska komisija popustila i smanjila svoje kriterijume, s obzirom da je na primer dala dozvolu za korišćenje mlečne kiseline za dekontaminaciju govedine, kako se to radi u SAD-u. To je protumačeno kao gest dobre volje uoči mogućeg početka pregovora o sporazumu o slobodnoj trgovini između SAD-a i Evropske unije. Inače, ranije je Evropa zabranjivala pomenuti vid dekontaminacije i nije dopuštala uvoz takvog američkog mesa, ali od sada će to ipak biti dozvoljeno, iako na taj način postoji mogućnost da se razvije otpornost mikroorganizama, a potrošači u EU se plaše da će ukidanje navedene zabrane biti uvod u dalje snižavanje standarda Unije u oblasti kvaliteta proizvodnje. Kako su povodom ukidanja evropske zabrane za američko meso izjavili iz američkog ministarstva trgovine, oni su veoma zadovoljni zbog toga i smatraju da će to uskoro omogućiti povećanje izvoza američkog mesa na evropsko tržište.

I na kraju da se ponovo vratimo na tržište Srbije i nedoumice koje su izazvane povodom postojanja ili nepostojanja opasnih proizvoda u srbskim prodavnicama. Kako su rekli u Nacionalnoj organizaciji za zaštitu potrošača Srbije - „Pravo je potrošača da znaju sve o proizvodu, od njive do rafova. Mi samo slušamo da kod nas nema tih spornih namirnica, a čitav region ih prepoznaje kao problematične.“ A zvaničnici iz Privredne komore Srbije su sa svoje strane kazali da bi bilo očekivano da inspekcije pojačaju nadzor nad proizvodima koji iz regiona ulaze u Srbiju.

Stoga, potrošači u Srbiji mogu samo da se nadaju da će i njihovi nadležni organi umeti da se izbore sa opasnom hranom koja je već stigla ili bi mogla stići u slobodnu prodaju i ugroziti zdravlje svih građana. Jer ništa drugo i ne mogu da učine, osim da se samo nadaju.

Ratko Paić,