Zašto se sanjaju snovi?

15. marta u čitavom svetu se obeležio Dan sna. Ipak lekari ne preporučuju da se tog dana spava više nego što smo navikli. Svaki čovek ima svoj godinama izrađen režim sna, koji ni u kom slučaju ne treba da se krši.

Od toga da li se čovek naspavao zavisi ne samo dan, već i čitav njegov život. Redovan nedostatak sna ili, naprovit, preterani san mogu da naškode zdravlju. Zdrav san ima dve faze: sporu i brzu. Za vreme prve se obnavljaju snage oganizma, a za vreme druge psihološka stabilnost. Ali često vesela zvonjava budilnika prekida brzu fazu sna. Čovek se budi sa osećajem slomljenosti, pa i nedosanjani snovi često se vrte u sećanju i odvlače mu pažnju. Šta se konkretno dešava kada spavamo govori lekar psihoterapeut Leonid Tretjak.

- Faza brzog sna je kao defragmentacija hard - diska, kada se razni fragmenti percepcije sa jedne strane raspoređuju na mesto, sa druge, oni vrše modelovanje budućih situacija. Upravo u toj fazi imamo upečatljive snove u boji. I skraćenje faze brzog sna može da dovede do jačanja paničnih i neurotičnih stanja. A faza sporog sna usmerena je na regulisanje fizioloških pokazatelja, tamo takođe ima snova koji karakterišu razmišljanje u snu.

Upravo u snu Dmitrij Mendeljejev je uspeo da strukturira svoja znanja i napravio je periodični sistem hemijskih elemenata. Kažu da je nemački hemičar Fridrih Avgust Kekule takođe u snu otkrio strukturu molekula benzola – pravilni šestougaonik. Sanjao ga je u obliku zmije. U snu ljudska mašta može da stvara najneverovatnije likove, ističe Aleksandar Kalinkin.

- Za sada snovi ne podležu naučnoj analizi. Nesumnjivo ima snova koji predskazuju stvarnost. U mnogme to može da se objasni spremnošću čoveka da vidi taj lik. Nemoguće je videti u snu ono što čovek ranije nikada nije video. To može da bude kompolacija ili transformacija nekih likova. Na primer, ako uzimemo ljude slepe od rođenja, kod njih vizuelnih likova u snovima skoro da nema. Kod njih su zvučni snovi, zato što oni svet percipiraju preko čula sluha. Sve to je odraz čovekovog delovanja sa okolnom sredinom.

Pravilan san može da obnovi psihološku ravnotežu. Stručnjaci Univerziteta Berkli iz Kalifornije su dokazali da u fazi brzog sna čovek se oslobađa loših sećanja. Osim toga, ljudi koji spavaju dovoljno nemaju problema sa prekomernom težinom.

Svaki čovek ima svoju normnu sna. Nekome je dovoljno 5 sati, nekome je malo 9. Sve zavisi od stanja oranizma i načina života svakog konkretnog čoveka. Netreba menjati uobičajeni režim sna. To može da naškodi zdravlju, upozoravaju lekari.

Uvek treba slušati svoj organizam. Pri tome eksperti Glasa Rusije uveravaju da je besmisleno tražiti odgovore u sanovnicima. Da bi se shvatio tajni smisao snova, treba uključiti maštu. Ako je vaša mašta stvorila određeni lik, ona će najverovatnije pomoći da se on odgonetne.