Dve trećine proizvođača EU krši ruske veterinarsko-sanitarne zahteve

Rusija u skorije vreme može da uvede zabranu usporuka mesa iz EU. Na ove krajnje mere tera je ogroman broj slučajeva nekvalitetnih ili nepravilno deklarisanih namirnica.
U prvom redu moratorijum će se ticati Španije i Holandije – već od 29. marta. Po rečiam šefa Roseljhoznadzora Sergeja Dankverta, u poslednje vreme upravo odatle stiže meso sa najvišim koeficijentom rizika. Provere ruskih stručnjaka koje su izvršene u prduzećima ovih zemalja, dale su neutešne rezultate. Faktički dve trećine proizvođača krši ruske veterinarsko-sanitarne zahteve. Između ostalog, kod njih nema informacija o normama Carinskog saveza, što neumitno vodi ka neverodostojnoj sertifikaciji.

Sve to otvara mogućnost da se govori o sistematskim problemima. Evo šta je tim povodom za Glas Rusije rekao sekretar za štampu Rosseljhozdandzora Aleksej Aleksejenko.

- Onaj sistem koji deluje u EU i treba da osigura bezbednost produkcije, funkcioniše nedovoljno efikasno. Kada produkcija napušta njenu teritoriju i kreće ka nama, ona se ne proverava na granici. Tačnije veterinarska kontrola uopšte ne postoji. A to dopušta mogućnosti zamene tereta, što nama ne odgovara. Ne odgovaraju nam ni provere koje se realizuju u samim zemljama isporučiocima.

Poslednjih godina dešavao se čitav niz skandala vezanih za isporuke nekvalitetnih namirnica u Rusiju, između ostalog mesa. Dovoljno je setiti se takozvanog sklandala sa dioksinaom, kada je Moskva zabranila uvoz nemačkog mesa zaraženog dioksinom, visokotoksičnom supstancom koja uništava jetru i bubrege i izbacuje se iz organizma decenijama. Nedavno je Moskva uvela moratorijum na uvoz mesa iz SAD, u čemu je odmah primećena politička podloga. Navodno, na taj način Kremlj odgovara na antiruske inicijative američkog parlamenta. Pri tome realno stanje stvari oko toga da li produkcija koja se isporučuje u Rusiju odgovara zahtevima vrlo često se nije ni razmatralo.

Sasvim nedavno Rosseljhoznadzor je otrkio kobasice sa konjetinom, izvezene iz Austrije. Takođe u njima je bila pronađena piletina i soja. Slični slučajevi su fiksirani u pogledu Francuske, Nemačke, i čak velike švedske mreže nameštaja i robe za domaćinstvo IKEA. Zabranjivana je u različitim periodima i opasna ribna produkcija iz Norveške i baltičkih država.

U svim ovim slučajevima primećuje se čudna zakonitost: Rusija ni jednom nije dobila blagovremeno obaveštenje od strane kompetentni organa EU o riziku uvoza nekvalitetnih namirnica. Do danas nema ni mehanizma njihovog povratka. Bez obzira na pozive Moskve na savesno partnerstvo, situacija se ne menja. Možda je to i bolje, smatra glavni urednik lista Agrarni pregled Konstantin Lisenko.

- Što manje uvoznog mesa bude išlo, to će se bolje osećati naši proizvođači, pošto će tržište biti slobodnije. Drugo je pitanje koliko će se pozitivno u globalnom pogledu to odraziti na poljoprivredu, pošto odsustvo konkurencije može da dovede do izvesnog opuštanja. Ali između ostalog agrarci smatraju da aktualna konkurencija od strane zapadnih proizvođača nije pravedna.

Činilo bi se, Moskva zahteva od svojih evropskih partnera elementarno: poštovanje civilizovanih normi trgovine. Ipak svaki put nailazi na zid nerazumevanja. I to bez obzira na to što evropske strukture zahtevaju od robe iz Rusije iscrpnu „istoriju“. Ali čak u tom slučaju mogućnosti isporuka sopstvene mesne produkcije u EU za Rusiju ne postoje. I to uz liberalne uslove STO. U suštini Evropa je zatvorila svoje prehrembeno tržište od spoljne konkurencije i pruža podršku sopstvenim proizvođačima. Jasno je da takav prilaz ne može da odgovara Moskvi. U prvom redu zato što evropski proizvošači i činovnici vide u Rusiji pre svega tržište koje je u stanju da proguta bukvalno sve.

Iljja Harlamov,