Evroparlament: ko vodi rukom poslanika?

Kako su saopštili nedavno nemački mediji, nezavisni poslanik Evroparlamenta od Austrije Hans-Peter Martin objavio je sve predloge, koje je dobio od različitih lobista tokom poslednje 2 godine. Reč je o pokušajima podmićivanja tog evroposlanika da bi on omogućio uključivanje nekih amandmana i dopuna za nacrte zakona, koje usvaja parlament.

Kako je izračunao austrijski poslanik, član komiteta za ekonomiju i finansije, za 2 godine je on dobio 1427 pisama i elektronskih saopštenja od lobista, koji su zastupali interese krupnih firmi i koncerna, kao i različitih organizacija. Njihov spisak, koji zauzima 41 stranu, Martin je izneo na Internetu. Prema njegovim rečima, nije prošao nijedan dan, kada on ne bi dobio od banaka, berzi ili osiguravajućih agencija pozive na besplatne ručkove, prijeme i koncerte, kao i na konferencije, koje se održavaju u nekim egzotičnim zemljama. Kako je izračunao evroposlanik, učešće u svim tim akcijama bi mu donelo 65 hiljada evra ili 3 hiljade evra mesečno. To su inače prihodi prosečne nemačke ili austrijske porodice.

Razume se, pozivi takve vrste Martinu i njegovim kolegama u Evroparlamentu, kako ističu mediji, nisu povezani sa osećajem ljubavi prema poslanicima ili sa darežljivošću. Autori takvih poslanica računaju na konkretnu vajdu u vidu pomoći u podnošenju nekih amandmana i dopuna za nacrte zakona, koje usvaja parlament. Osim toga, bile su i striktne preporuke u glasanju «za» ili «protiv» nekih odredaba, a ponekad u neusvajanju čitavog teksta nekih nacrta zakona.

Kako su saznali autori nedavno osnovanog nemačkog Internet-portala LobbyPlag, što se prevodi kao «lobističko zlo», usvojeni nacrti zakona često se potpuno poklapaju sa predlozima nekih koncerna. U principu, kaže poslanik Evroparlamenta od frakcije Zelenih Jan Filip Albreht, nisu svi lobisti, kojih u Briselu ima oko 20 hiljada, loši. Oni često istupaju kao eksperti u nekim komitetima i radnim grupama. Glavno je, smatra Albreht, da bi birači mogli da znaju, u kojoj meri su poslanici nezavisni, čije interese oni zastupaju. Inače, oni ne mogu a da ne zastupaju ničije interese, - ubeđen je šef odelenja evrointegracije Instituta svetske ekonomije i međunarodnih odnosa Sergej Utkin.

- To je tipična situacija za parlamentarni rad. Na kraju krajeva poslanici na neki način zastupaju svoje birače i zajedno s njima određene grupe interesa. Sam fenomen loblizma nije problem. Problem su zloupotrebe, koje su moguće u bilo kojoj sferi, između ostalih, i u ovoj. Kada su zloupotrebe očite, to postaje poznato javnosti, razmatra se u štampi, što je mehanizam transparentnosti.

Aktivista nezavisnog udruženja, koje deluje u Briselu, Lobby Control, član nemačke stranke Zelenih Nina Katcemih ispričala je u intervjuu o taktici lobista.

- Prvo oni otvaraju biro u Briselu, zatim uspostavljaju kontakte s komesarima. U idealnom slučaju, oni uspevaju da prodru kao eksperti u jednu od hiljade radnih grupa. U Briselu fale stručnjaci, zato eksperte pozivaju sa strane. Ako tim ljudima pružaju pravo glasa prilikom razmatranja nacrta zakona, to je već uspeh.

Ko piše zakone u Evropi? – pitaju se novinari. Takvim aktivistima, kao što je Nina Katfemih, odgovor je jasan: oni, koji imaju više novaca, dakle, uticaja.