Rat nosača aviona: novi nivo ili kraj igre?

Američki vojni eksperti su počeli da sumnjaju u stratešku efikasnost grupacija nosača aviona. Mada bolje nenuklarno sredstvo za projekciju vojne sile još nije smišljeno, smatraju ruski analitičari.

Vojna doktrina SAD, kao što se zna, odavno se bazira na korišćenju udarnih grupa nosača aviona u kojoj ključnu ulogu igraju nosači aviona. Najsnažnija ratna mornarica u svetu, američka, na današnji dan ima 11 superteških nuklearnih nosača aviona, od kojih je poznati veteran Enterprajz nedavno izveden u rezervu. Ali na vojnim brodogradilištima u državi Virdžinija mu se već priprema zamena – prva od tri najnovija nosača aviona tipa Dženeral Ford.

Iskustvo široke primene nosača aviona Amerikanci su preuzeli od japanske carske flote u toku Drugog svetskog rata i na sve načine su ga razvijali kasnijih decenija. Ipak 2010. godine neki američki vojni stratezi i analitičari počeli su da se pitaju o svrsishodnosti izdržavanja tolikog broja nosača aviona. Sredstva koja su otišla za igradnju i eksploataciju ovih brodova su novac bačen u vetar, govorio je tadašnji šef Pentagona Robert Gejts. Motivišući time što ruske podmornice projketa 670 prozvane ubicama nosača aviona mogu lako da opravdaju ovaj nadimak. Osim ovih podmornica, ameirčkim nosačima prete i ruske protivbrodske rakete Onik i kineske Dunfen.

Nedavno je istraživački centar Nju Amerikan Sekjuriti objavio referat vojno-pomorskog eksperta Henrija Hendriksa koji opravdava brzu i neizbežnu neozbiljnost vojne srategije zasnovane na sveoptšoj primeni nosača aviona. Ovaj stav autora podržavaju neki predstavnici Pentagona i krugova bliskih odbrambenom resoru.

Zanimljivo je što ruski analitičari ne dele bojazni američkog kolege. Tako je vojni ekpsert, zamenik glavnog urednika internet-izdanja Ježednevni žurnal Aleksandar Holc rekao za Glas Rusije da sumnja da bi bilo koji ozbiljni istraživač govorio o smanjenoj ulozi nosača aviona:

- Nosač aviona je očigledno sredstvo za ono što se naziva projekcija sile. Nosači aviona su odigrali kritično važnu ulogu u operacijama u Avganistanu i Iraku. Da podsetim da kada se izvodila operacija u Avganistanu, Amerikanci nisu imali mogućnost da iskoriste kopnene baze, i praktično sva vazduhoplovna komponenta operacije u Avganistanu legla je na palubsku avijaciju. Kritičku ulogu su odigrali i u Iraku i u Jugoslaviji, tačnije u svim savremenim vojnim konfliktima. Ako se polazi od geografskog položaja SAD, njihove uloge u svetskoj politici, njihove zavisnosti od isporuka iz inostranstva, ja ne mogu da zamislim savremenu vojnu strategiju SAD u odsustvu nosača aviona.

Istovremeno delimično razgovori o mogućim promenama u mornaričkoj doktrini SAD imaju neke osnove. Moguće, pretpostavlja Aleksandar Holc, broj 11 je za nosače aviona preteran. Treba imati u vidu da se ne radi samo o nosačima aviona, već o grupacijama od kojih svaka sadrži i nuklearne podmornice, i brodove podrške. Nije isključeno da uslovima kada treba da bude smanjen budžet Pentagona za 1% unutrašnjeg bruto proizvoda, novi ministar odbrane SAD Čak Hejgel će pristati da smanji jednu grupaciju nosača aviona.

Ipak teško da Amerikanci mogu da se odluče na veće ograničenje flote, pošto čime može da se dodatno ojača moć američkog kontigenta na Korejskom poluostrvu? Nosač aviona je svojevrsna hitna pomoć američke spoljne politike, rezimira Aleksandar Holc.

Nosači aviona igraju jednu od ključnih uloga u strukturi oružanih snaga SAD, pošto su univerzalno udarno oružje, slaže se glavni urednik lista Izvoz naoružanja Andrej Frolov. Uz to grupacije nosača aviona omogućavaju SAD vrlo duboko da reaguju praktično na sve opasnosti po svoje interese u pet okeana planete.

Što se tiče sumnji u stratešku vrednost nosača aviona, po mišljenju Andreja Frolova, postoji nekoliko razloga za to. Kao prvo, nosač aviona je prilično skupo zadovoljstvo, a SAD sada grade nosače aviona nove generacije. Nije isključeno da se u Pentagonu vodi borba između vidova oružanih snaga za finansijska sredstva u kontekstu smanjenja budžeta. Sa druge strane, kako se razvijaju udarne mogućnosti potencijalnih protivnika SAD, nosači aviona zaista postaju osetljiviji. Konačno, smatra Andrej Frolov, mnogi zadaci koje sada rešava nosač aviona mogu da se rešavaju jeftinije.

- Na primer, krstarećim raketama ili bespilotnim letelicama. I ne treba držati takvu mašinu kojoj su potrebni još i brodovi za pratnju, vrlo velika posada i sve to vrlo skupo. Meni se čini da će se flota do poslednjeg držati za 11 nosača aviona, ali ako smanjenje bude izvedeno, ne mislim da će biti radikalno. Zato što u protivnom SAD jednostavno neće moći da podržavaju neophodnu brojnost, neophodnu moć u onim akvatorijumima koje su proglasili kritičnim.

U SAD je razmatran program Global Strajk koji predivđa nanošenje napada na neprijateljske objekte uz pomoć strateških sredstava u nenuklearnoj varijanti, podseća Aleksandar Holc. To su rakete Trident, krstareće rakete i druga sredstva bez nuklearnih punjenja. Ali opet ne zna se šta će sa ovim programom biti zbog smanjenja budžetskih sredstava.

U korist nosača aviona govori i to što Rusija i Kina razrađuju sopstvene programe formiranja grupacija nosača aviona. Ne tako davno vrhovni komandant Ratne mornarice Rusije admiral Viktor Čirkov je oslikao perspektive modernizacije ruske flote. Njegovo jezgro treba da čine nosači aviona principijalno nove generacije. Po mišljenju eksperata, u okviru ruske vojne doktrine nosači aviona su potrebni pre svega za osiguranje vazdušnog pokrića podmornicama koje nose rakete i koje treba da izalze na položaje u slučaju vojne potrebe.

Sopstvene predstave o nosačima aviona ima svaka pomroska sila, tako da nema smisla porediti ove streteške ili taktičke koncepcije.